Popularne priče

 

Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

Nikada neću zaboraviiti 7. razred osnovne škole... ja slušam Punk jedina u odeljenju, potpisujem se kao Bathory, imam crvene pramenove, i mindjuše neke freak, i svi znaju da se ja drogiram i da sam narkomanka... samo eto nikako ja da to skontam da se drogiram ili šta već. Šta ti je predrasuda... a ima mnogo takvih slučajeva.


Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

Moja priča je počela dovoljno davno da me niko nije pitao šta sam, od kojih sam i čija sam osim da sam mamina i tatina. Onda je došlo neko vreme kad je bilo bitno jesi li Hrvat. Nisam bila. Ali očigledno neki ljudi jesu, jer sam gledala kako odlaze i moju baku kako plače jer joj odlazi drugarica i komšinica. Onda je opet došlo to neko vreme kada nisam razmišljala čija sam. Slavili smo uvek oba Božića, oba Uskrsa i ja sam bila srećna. Kod bake su govorili jezik koji nisam razumela. Baka kaže da sam je još kao mala uvredila, jer sam joj rekla da ružno govori, pa su prestali da me uče. Oprostila mi je što sam joj to rekla, ali nikad nije zaboravila. I podsećali su me tu i tamo na to, ali mene nije bilo briga. A onda sam malo odrasla.

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Moja domovina je Srbija, Moja matična zemlja je Slovačka. Dve moje države a osećaj da stvarno ne pripadam ni jednoj. Živela sam u obe. U Srbiji sam manjina. Ponosna sam na to i volim svoju domovinu upravo zbog tog bogatstva različitosti. Ipak, menjaju se vremena, menjaju se ljudi. Osećaj da ne pripadam ovde je postao sve prisutniji. Možda zbog toga što sam imala prilike da na svojoj koži osetim uvrede na nacionalnoj osnovi? Verovatno. U matičnoj državi sam se s druge strane osećala kao gost. Iako smo Slovaci, tada sam imala osećaj da nismo njihovi Slovaci, već neko ko dolazi od nekud s nekim pravima i lepo priča na slovačkom jeziku. Pretpostavljam da je na to uticala i činjenica da malo znaju o nama. A mi smo se kroz nekoliko vekova baš potrudili da sačuvamo sve tradicije vezane za matičnu zemlju. Takve impresije sam imala u mladosti. Život je nekako priredio da u obe države živim i u zrelijem dobu. Sada zrelije i posmatram celu situaciju. Imam drugačiji pogled na moje dve države, jer dom je tamo gde je porodica, gde su prijatelji. Upravo to su razlozi zašto ću uvek pripadati i jednoj i drugoj.


Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Rodjena sam pre 21. godinu u mešovitom braku. Otac mi je iz Banata, a majka rumunka iz Rumunije. Od rodjenja živim u rodnom mestu, koje je jedno od retkih mesta u kojoj većinu stanovnika čine pripadnici rumunske nacionalne manjine. Udata sam, muž je srbin, rumunskog i slovenackog porekla. U ostalom takvi su nam brakovi u našoj lepoj Vojvodini, multinacionalni, tolerantni i prelepi!


Slučajan izbor priče

Pripadnik sam manjine, živim u Novom Sadu. Jednom prilikom u razgovoru sa starijim gospodinom rodom iz Trebinja primetim da ga nešto u mom govoru nervira. Nisam morao da ga pitam, sam nije izdržao pa me je pitao zašto stalno govorim "kod nas, kod nas", a pravilno se srpski kaže "u nas". Zanimljiva situacija, ta razlika "kod nas se radi, kod nas se peva" i "u nas se govori...". Prisetio sam se da se obično govori o Katoličkoj crkvi "u Hrvata", i to od strane onih koji drže do hrvatskog jezika i crkve. Čak se jednom prijatelj našalio i rekao da je to tako zbog slova "U". Kao predstavnik manjine sam zbunjen - ako je hercegovački srpski, a izgovara se kao hrvatski - onda su srpski, hercegovački i hrvatski isti? Šta na to kažu Srbi s ove strane? Proverio sam kod "jezičara" pa mi rekoše da može i "kod nas" i "u nas". Može, ali ne može u Hecegovca...


Ispričane priče

Pratite nas na

Pratite nas redovno na našoj Facebook strani

 

Pratite nas redovno na našem YouTube kanalu

Projekat podržala

Projekat je podržala Fondacija za otvoreno društvo, Srbija