Popularne priče

 

Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

U ovom momentu sebe definišem kao majku troje male dece. Završila sam FFNS smer slovački jezik i književnost. Često se srećem sa situacijom kada kažem neku reč na književnom slovačkom dobijem zauzvrat kolutanje očima. U drugom momentu kada umesto književne slovačke reči kažem srpsku opet pogledi-profesorica a ne uči svoju decu da pričaju slovački. Počela sam da se šalim, da ja pričam jezik dece do 3g, pošto moja deca imaju 4g, 2g i 9meseci. Jer humor je jako ključna stvar. Ali,odgovor na pitanja, koje mene muče, kako naći balans, ili kako znati gde je granica izmedju negovanja svoje kulture, a poštovati i tuđu, ili se samo prepustiti da vreme odradi svoje?


Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

Verbalni nacionalizam deo je nasilničke i ksenofobne strane svakog društva i od njega gotovo da je nemoguće zaštiti se bilo gde u svetu. Desetine puta u Srbiji, Vojvodini i u drugim državama imao sam neprijatnosti od strane pojedinaca koji su čuli da govorim na njima nepoznatom stranom jeziku. U gradu u kom živim, Novom Sadu, to je nešto što ne uzimam isuviše ozbiljno, mada ekscese pažljivo beležim i analiziram...

Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

U Srbiji su manjinska prava dobro regulisana zakonima. Problem je u njihovoj ne-primeni. Primećujem i da se pripadnici nacionalnih zajednica teže zapošljavaju, ali kako to dokazati? U zadnje vreme i pitanje sekularnosti države utiče na to, kako se manjine osećaju, a sve više se osećaju kao građani drugog reda, jer iako je Srbija na papiru sekularna država, stvaran život nam pokazuje da je crkva sve više prisutna u državnim stvarima. Pravoslavna crkva. Ne-sekularnost države gura pripadnike nacionalnih manjina u ponovno samozatvaranje. Duže vreme mi to smeta, jer ta situacija ljudima koji ne pripadaju pravoslavnoj crkvi nameće osećaj nepripadnosti društvu koje grade isto kao i pravoslavni vernici.I neki pripadnici nacionalnih manjina nisu bili u nekim stvarima istrajni, naprimer u očuvanju jezičkog identita, jer želja da se uklope, da ne smetaju, je u jednom trenutku bila jača od želje da se sačuva i na nove generacije prenese znanje maternjeg jezika. To tvrdim, jer deo moje porodice ima slovačko poreklo, a udala sam se (davno) u mađarsku porodicu, a u selu sa većinskim srpskim stanovništvom. Da ne smetamo. A naša deca, već odrasli ljudi, ne znaju da pričaju ni slovački, ni mađarski...


Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

Manjina / većina

Prema krvnim zrncima, ovde u Srbiji nikako ne pripadam poželjnoj grupi. Prema svojim mirovnjačkim uverenjima, ne bih bila poželjna nigde. Moj zavičaj je Gornje podunavlje, a moja domovina Dunav u svojoj dužini od 2840 km.

Teško mi je razumeti uskost, plitkost, ograničenost i glupost. Kao i obest i bezobrazluk. Znači, mnogo mi je teško!

Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

Krajem 2017. godine u Novom Sadu bila je upriličena međunarodna konferencija na temu Interkulturalnost u obrazovanju. S obzirom na koncept konferencije svi aktivni učesnici imali su mogućnost da izlaganja održe na svojim maternjim jezicima. Prisustvujući na jednoj od prezentacija koja je bila na mađarskom jeziku, a u okviru koje je sprovedena kvalitativno-komparativna analiza upotrebe pojma "bagrem" u mađarskom i srpskom umetničkom stvaralaštvu, uvidela sam da je upravo pomenuta prezentacija izvrstan primer pogrešnog razumevanja interkulturalnosti. Naime, svi oni koji su pratili dotično izlaganje, a koji ne znaju mađarski jezik, nisu mogli da razumeju svrhu sprovedenog istraživanja, osim da putem PowerPoint prezentacije u osnovnim crtama vide o čemu je reč. Pitanje koje mi se tom prilikom nametnulo je sledeće: Da li je zaista zarad afirmacije interkulturalnosti od koristi koliko se mađarski i srpski umetnici u svom stvaralaštvu bave bagremom?! Da li je moguće da uvažena profesorka sa Departmana za hungarologiju na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu nije imala potrebu da upravo u okviru pomenute konferencije skrene pažnju stručnoj i široj javnosti na to u kolikoj meri je relevantno uspostavljanje i negovanje interkulturalnosti, a putem nadogradnje postojećih ili kreiranja posve novih obrazovnih strategija? Izostanak simultanog prevoda u ovom slučaju predstavljao je i predstavlja najmanji problem.


Slučajan izbor priče

Rođen sam u selu u kojem je većinsko stanovništvo rumunskog porekla. Školu sam pohađao na rumunskom. Drago mi je što postoje škole na rumunskom i na drugim maternjim jezicima, bilo bi šteta da ga ne znam i da drugi u školi ne uče svoj maternji jezik. Možda ne bi bilo loše da postoji i predmet - jezik sredine ili tako nešto, i to ne samo u školi već i neki besplatni kursevi za građane, da znamo više o ljudima s kojima delimo Vojvodinu.

Opširnije...

Ispričane priče

Pratite nas na

Pratite nas redovno na našoj Facebook strani

 

Pratite nas redovno na našem YouTube kanalu

Projekat podržala

Projekat je podržala Fondacija za otvoreno društvo, Srbija