Popularne priče

 

Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

Moja su dva pradede poginula još u Prvom svetskom ratu. Druga dva pradede su u Drugom svetskom ratu bili jedan u nemačkom a drugi u mađarskom zarobljeništvu. Moj je jedan deda u tom Drugom, bio premlad za učešće u ratu, ali onaj drugi deda me kopka...

Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

Pripadnik sam Slovačke nacionalne zajednice iz Bačke. Krajem devedesetih godina sam otišao da studiram u Slovačku. Posle završetka studija sam ostao još nekoliko godina da radim. Imao sam devojku iz Srbije, takođe Slovakinju. Trudili smo se i zasluženo smo dobili i Slovačko državljanstvo. Planirali smo da osnujemo porodicu i da se vratimo kući u Srbiju. Vratili smo se. Venčali smo se u Srbiji i u Slovačkoj ambasadi smo dali zahtev za izdavanje potvrde iz slovačke matice venčanih. Sve je bilo u redu, samo su hteli da promene prezime za suprugu, da dodaju sufiks -ová. Žalili smo se ali bez uspeha, pošto je to zakonska procedura. Jedino rešenje bi bilo da damo izjavu da smo pripadnici neke manjine, i na tom osnovu je moguće napraviti izuzetak. Pitao sam gospođu konzulku na koju manjinu misli? Pošto ja jesam manjina – Slovačka! Slovačka mnjina u Slovačkoj. Pošto to nije bilo moguće predložila je da odaberemo neku drugu pripadnost nacionalnoj zajednici. Naprimer Srpskoj, ili nekoj drugoj...


Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

Koreograf Savković, koji je prethodnih meseci radio na baletu Hazarski rečnik - Lovci na snove, po odlasku iz Srbije na društvenim mrežama ostavio je sledeću poruku: "Ne pitaj me ništa, jedva ostah živ u toj smrdiji. Strašno." Nakon što je ovom porukom izazvao čitav niz burnih reakcija, koreograf Savković je pokušao da se opravda izjavom da je "smrdija" izraz kojim se koriste kulturno-umetnički delatnici iz Srbije, te da se iskreno izvinjava svima onima koje je uvredio. Lično, nikada nisam čula da neko kulturnu scenu Srbije zove kulturnom scenom Smrdije ma koliko bio ogorčen na (ne)prilike koje su je zadesile, a ako to i čini smatram da pravo na to imaju isključivo oni kojima je ta ista Srbija i/ili Smrdija domovina. Podsetiću, i predstavnici afroameričke zajednice se međusobno oslovljavaju sa pogrdnim imenima, ali za njih je, uprkos tome, nedopustivo da im se na isti način obrate oni koji nisu deo njihove zajednice.


Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

Dok je rat tutnjao tamo negde mi smo bili mladi. Ona je bila iz Sarajeva, i stigla bez roditelja u Novi Sad kod prijatelja svojih roditelja, da završi srednju školu.  I ja sam dolazio do Novog Sada iz malog mesta pored, kod prijatelja, i sreo sam je takoreći slučajno. Tada se govorilo da smo se "smuvali". To su bili divni dani, mladost i ljubav. Posle par meseci bližio se kraj srednje, i trebalo je kretati na fakultet. Ona je krenula na studije u jednu pravoslavnu zemlju, a ja u jednu katoličku. Dopisivali smo se i sve je izgledalo kao da smo i dalje zajedno. A onda smo se jednog raspusta sreli i ona mi je rekla da želi da njena deca budu pravoslavna i da zato moram da se krstim u pravoslavnoj crkvi. Voleo sam je i pristao da odemo do pravoslavnog sveštenika. Već sam bio kršten u katoličkoj crkvi, ali popa mi je objašnjavao da se to ne priznaje, i da mora sve ispočetka. Nije mi bilo stalo do krštenice, bilo mi je stalo do nje. Ipak, osećao sam se kao da me oni ne priznaju. Rekao sam joj da postoji građanski brak. Ona mi je rekla da je to greh pred Bogom. Nije mi bilo stalo do krštenice, kako pravoslavne tako ni katoličke, a shvatio sam da mi nije stalo ni do osobe koja će me prihvatiti tek kad na mene nalepi nevažnu etiketu. Ona je i dalje tamo daleko, a ja sam ovde. Ona nije u grehu, a nismo u ljubavi...


Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

U knjigama pisanim na mom maternjem jeziku imena stranih autora pišu se u originalu, za razliku od knjiga na srpskom. Tako u jednim piše Mickiewicz, a u drugim Mickijević. Očekivao bih da na srpskom ovo poljsko prezime bude upisano kao Mickjevič, ali najčešće nije tako. Čudi me da se tako čvrsto drži do toga, a u ovom primeru je u pitanju nepravilno čitanje, pa onda i pisanje takvih prezimena. Neretko dolazim u situaciju da ne mogu da dokučim kako glasi originalno prezime nekog autora, ako je napisano u srpskoj verziji. To je pogotovo slučaj kod manje prisutnih autora. Voleo bih da je praksa pisanja više određena potrebama savremenog života i komunikacije, ne zato što mislim da je bolje jer je tako u mom jeziku, već zato što je tako praktičnije. Ovako izgleda da je sve podređeno rigidnim pravilima i insistiranju na identitetu, a ne postoji kapacitet da se oni pojave u svom najboljem svetlu...


Slučajan izbor priče

MOJA PRIČA: JA PRIPADAM SVIM GRUPAMA LJUDI, JA SAM ČOVEK SA VELIKO 'Č'. TKAO SE IZJAŠNJAVAM OD SVOJE 16. GODINE, A PRIČA ZAPOČINJE NEGDE OD MOJE 8-9-TE GODINE ŽIVOTA, KADA SAM SASVIM SLUČAJNO POVREDILA SVOG OCA, KOJI ČAK NIJE NI BIO PRISUTAN. TADA SAM POČELA DA RAZMIŠLJAM O TOME KAKO DA SE DEKLARIŠEM DA BIH ŠTO VIŠE LJUDI POŠTOVALA. SETILA SAM SE DA JE MOJA RODBINA VEOMA RAZNOLIKA PO NACIONALNOSTIMA, A DA SU SE SVI VENČALI I RAĐALI DECU IZ LJUBAVI. PA AKO IM U TOME NIJE RAZLIKA PREDSTAVLJALA PREPREKU, ONDA ZAŠTO BI MENI BILO ŠT APREDSTAVLAJLO PREPREKU DA SE SA SVIM LJUDIMA SVET AOSEĆAM BLISKOM? I TAKO, JA SAM NEOPREDELJENA, ZAPRAVO OPREDELJUJEM SE DA SAM ČOVEK SA VELIKO 'Č'. NAŽALOST, U PONUĐENIM REŠENJIMA NEMA TOGA NA SPISKU. SVEJEDNO, NEOPREDELJENA SAM I TO JE DRUGIM REČIMA ISTO TO. ZA MENE POSTOJI IKS MILIJARDI JEDNAKIH LJUDI, ODNOSNO, IKS MILIJARDI JEDINKI KOJI IMAJU SVOJE IME I PREZIME. SVE RAZLIKE POTIČU OD SPOLJAŠNJIH USLOVA ŽIVOTA. SVI LJUDI IMAJU OSEĆANJA I SAOSEĆANJA, KAO I SAMOOSEĆANJA. AKO TO POŠTUJEMO KAO SVOJA OSEĆANJA, SAOSEĆANJA I SAMOOSEĆANJA, ONDA SMO OSTVARILI NAJVIŠE ŠTO SMO MOGLI ZA SVE NAS.


Ispričane priče

Pratite nas na

Pratite nas redovno na našoj Facebook strani

 

Pratite nas redovno na našem YouTube kanalu

Projekat podržala

Projekat je podržala Fondacija za otvoreno društvo, Srbija