Popularne priče

 

Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

Pripadnik sam Slovačke nacionalne zajednice iz Bačke. Krajem devedesetih godina sam otišao da studiram u Slovačku. Posle završetka studija sam ostao još nekoliko godina da radim. Imao sam devojku iz Srbije, takođe Slovakinju. Trudili smo se i zasluženo smo dobili i Slovačko državljanstvo. Planirali smo da osnujemo porodicu i da se vratimo kući u Srbiju. Vratili smo se. Venčali smo se u Srbiji i u Slovačkoj ambasadi smo dali zahtev za izdavanje potvrde iz slovačke matice venčanih. Sve je bilo u redu, samo su hteli da promene prezime za suprugu, da dodaju sufiks -ová. Žalili smo se ali bez uspeha, pošto je to zakonska procedura. Jedino rešenje bi bilo da damo izjavu da smo pripadnici neke manjine, i na tom osnovu je moguće napraviti izuzetak. Pitao sam gospođu konzulku na koju manjinu misli? Pošto ja jesam manjina – Slovačka! Slovačka mnjina u Slovačkoj. Pošto to nije bilo moguće predložila je da odaberemo neku drugu pripadnost nacionalnoj zajednici. Naprimer Srpskoj, ili nekoj drugoj...


Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

Moja su dva pradede poginula još u Prvom svetskom ratu. Druga dva pradede su u Drugom svetskom ratu bili jedan u nemačkom a drugi u mađarskom zarobljeništvu. Moj je jedan deda u tom Drugom, bio premlad za učešće u ratu, ali onaj drugi deda me kopka...

Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

U knjigama pisanim na mom maternjem jeziku imena stranih autora pišu se u originalu, za razliku od knjiga na srpskom. Tako u jednim piše Mickiewicz, a u drugim Mickijević. Očekivao bih da na srpskom ovo poljsko prezime bude upisano kao Mickjevič, ali najčešće nije tako. Čudi me da se tako čvrsto drži do toga, a u ovom primeru je u pitanju nepravilno čitanje, pa onda i pisanje takvih prezimena. Neretko dolazim u situaciju da ne mogu da dokučim kako glasi originalno prezime nekog autora, ako je napisano u srpskoj verziji. To je pogotovo slučaj kod manje prisutnih autora. Voleo bih da je praksa pisanja više određena potrebama savremenog života i komunikacije, ne zato što mislim da je bolje jer je tako u mom jeziku, već zato što je tako praktičnije. Ovako izgleda da je sve podređeno rigidnim pravilima i insistiranju na identitetu, a ne postoji kapacitet da se oni pojave u svom najboljem svetlu...


Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

Ne prepoznajem ni svoje selo, ni svoje ljude.

U jednom vojvođanskom selu rođena sam davne 1954. godine, tu odrasla i otišla u svet. I uvek se vraćala. Bar svako leto. Provedem ovde dve – tri nedelje i posmatram. I pitam. I čitam.

Poslednjih godina vidim i čujem, i ne mogu da verujem, da ljudi naših generacija, moji nekadašnji drugari i ja, kao da nismo imali zajedničku prošlost. U toj bivšoj nam zemlji, koja je za mene još uvek i najbolja, svi su oni nekako bili ugroženi. Mađare su popreko gledali, Hrvati nisu smeli ne znaju ni sami šta, neke su kao još i tukli, nisam baš razumela zašto…

Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

Koreograf Savković, koji je prethodnih meseci radio na baletu Hazarski rečnik - Lovci na snove, po odlasku iz Srbije na društvenim mrežama ostavio je sledeću poruku: "Ne pitaj me ništa, jedva ostah živ u toj smrdiji. Strašno." Nakon što je ovom porukom izazvao čitav niz burnih reakcija, koreograf Savković je pokušao da se opravda izjavom da je "smrdija" izraz kojim se koriste kulturno-umetnički delatnici iz Srbije, te da se iskreno izvinjava svima onima koje je uvredio. Lično, nikada nisam čula da neko kulturnu scenu Srbije zove kulturnom scenom Smrdije ma koliko bio ogorčen na (ne)prilike koje su je zadesile, a ako to i čini smatram da pravo na to imaju isključivo oni kojima je ta ista Srbija i/ili Smrdija domovina. Podsetiću, i predstavnici afroameričke zajednice se međusobno oslovljavaju sa pogrdnim imenima, ali za njih je, uprkos tome, nedopustivo da im se na isti način obrate oni koji nisu deo njihove zajednice.


Slučajan izbor priče

Verbalni nacionalizam deo je nasilničke i ksenofobne strane svakog društva i od njega gotovo da je nemoguće zaštiti se bilo gde u svetu. Desetine puta u Srbiji, Vojvodini i u drugim državama imao sam neprijatnosti od strane pojedinaca koji su čuli da govorim na njima nepoznatom stranom jeziku. U gradu u kom živim, Novom Sadu, to je nešto što ne uzimam isuviše ozbiljno, mada ekscese pažljivo beležim i analiziram...

Opširnije...

Ispričane priče

Pratite nas na

Pratite nas redovno na našoj Facebook strani

 

Pratite nas redovno na našem YouTube kanalu

Projekat podržala

Projekat je podržala Fondacija za otvoreno društvo, Srbija