Popularne priče

 

Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

Biti pripadnik nacionalne manine za mene je prednost. Mozemo da negujemo svoju tradiciju i kulturu. Imamo prava na svoj maternji jezik kao i da se skolujemo na nasem maternjem jeziku. Najveci i mozda jedini nedostatak je sto nemamo drzavljanstvo nase maticne zemlje.


Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

MOJA PRIČA: JA PRIPADAM SVIM GRUPAMA LJUDI, JA SAM ČOVEK SA VELIKO 'Č'. TKAO SE IZJAŠNJAVAM OD SVOJE 16. GODINE, A PRIČA ZAPOČINJE NEGDE OD MOJE 8-9-TE GODINE ŽIVOTA, KADA SAM SASVIM SLUČAJNO POVREDILA SVOG OCA, KOJI ČAK NIJE NI BIO PRISUTAN. TADA SAM POČELA DA RAZMIŠLJAM O TOME KAKO DA SE DEKLARIŠEM DA BIH ŠTO VIŠE LJUDI POŠTOVALA. SETILA SAM SE DA JE MOJA RODBINA VEOMA RAZNOLIKA PO NACIONALNOSTIMA, A DA SU SE SVI VENČALI I RAĐALI DECU IZ LJUBAVI. PA AKO IM U TOME NIJE RAZLIKA PREDSTAVLJALA PREPREKU, ONDA ZAŠTO BI MENI BILO ŠT APREDSTAVLAJLO PREPREKU DA SE SA SVIM LJUDIMA SVET AOSEĆAM BLISKOM? I TAKO, JA SAM NEOPREDELJENA, ZAPRAVO OPREDELJUJEM SE DA SAM ČOVEK SA VELIKO 'Č'. NAŽALOST, U PONUĐENIM REŠENJIMA NEMA TOGA NA SPISKU. SVEJEDNO, NEOPREDELJENA SAM I TO JE DRUGIM REČIMA ISTO TO. ZA MENE POSTOJI IKS MILIJARDI JEDNAKIH LJUDI, ODNOSNO, IKS MILIJARDI JEDINKI KOJI IMAJU SVOJE IME I PREZIME. SVE RAZLIKE POTIČU OD SPOLJAŠNJIH USLOVA ŽIVOTA. SVI LJUDI IMAJU OSEĆANJA I SAOSEĆANJA, KAO I SAMOOSEĆANJA. AKO TO POŠTUJEMO KAO SVOJA OSEĆANJA, SAOSEĆANJA I SAMOOSEĆANJA, ONDA SMO OSTVARILI NAJVIŠE ŠTO SMO MOGLI ZA SVE NAS.


Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

Svi smo jednaki bezobzira na boju kože, veroispovest... Barem ja tako gledam na sve ljude. Oduvek sam se družila sa svima i nisam pravila nikakve razlike. Ja sam Slovakinja, ali sam pre svega "živo biće" kao i svi ostali. U našem selu svi se lepo sporazumemo a to je najbitnije. Svako od nas treba da čuva i neguje svoju tradiciju, pritom da nezaboravi ono najvažnije: " svi smo jednaki!" Glasam za jezik ljubavi!!!


Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

U osnovnu školu išao sam u manjem mestu koje je imalo stanovnike iz svih krajeva Jugoslavije. Bio sam uvek odličan učenik, i voleo sam sve predmete. Voleo sam da čitam i zato mi je i nastava iz srpskog jezika i književnosti uvek bila draga, bez obzira što sam pripadnik manjine. Pisao sam odlično ocenjivane sastave i recitovao pesme iz čitanke bez obzira na to da li pripadaju srpskoj ili svetskoj književnosti. Pratio sam u to vreme, tokom 80', odličan obrazovni program Televizije Beograd, i tako usvajao srpski književni jezik od onih koji su u tome bili najbolji. To što sam uvek imao odličnu ocenu davalo mi je sigurnost da znam srpski jezik, bar isto tako dobro kao i svoj maternji. A onda, kad sam već bio u svojim kasnim dvadesetim, došao sam u Novi Sad i jedna me je osoba predstavila poznatoj novinarki, dodajući da sam pripadnik manjine. Novinarka se okrenula prema meni i razvučenim novosadskim naglaskom mi rekla da ću morati da usavršim srpski jezik ako želim da se zaposlim. Osetio sam kako su se škola i televizija pretvorili u prašinu pod njenim nogama, kao i ja...


Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

Ne prepoznajem ni svoje selo, ni svoje ljude.

U jednom vojvođanskom selu rođena sam davne 1954. godine, tu odrasla i otišla u svet. I uvek se vraćala. Bar svako leto. Provedem ovde dve – tri nedelje i posmatram. I pitam. I čitam.

Poslednjih godina vidim i čujem, i ne mogu da verujem, da ljudi naših generacija, moji nekadašnji drugari i ja, kao da nismo imali zajedničku prošlost. U toj bivšoj nam zemlji, koja je za mene još uvek i najbolja, svi su oni nekako bili ugroženi. Mađare su popreko gledali, Hrvati nisu smeli ne znaju ni sami šta, neke su kao još i tukli, nisam baš razumela zašto…

Slučajan izbor priče

Uvek su me poslednjeg birali u razredu na fizičkom kažu da je ciga u ekipi loša sreća... ciga sad igra fudbal u austrijskoj 2 ligi... pa ti vidi


Ispričane priče

Pratite nas na

Pratite nas redovno na našoj Facebook strani

 

Pratite nas redovno na našem YouTube kanalu

Projekat podržala

Projekat je podržala Fondacija za otvoreno društvo, Srbija