Popularne priče

 

Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

Kao mali,nisamo mogao da shvatim kad mi neko kaže da je ulica varka.Tako sam se godinama prepuštao čarima ulice,droge,kriminala.Preležao zatvorske kazne.I sad,imam novac,ali nemam život.Svake noći plačem u uglu sobe,jer se osjećam usamljeno i izdano.Psihički sam ne stabilan.Treba mi neko tko će me  zagrliti i reći mi da će sve da bude uredu.Djeco,poštujte,slušajte i volite svoje roditelje.Ulica je varka.


Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

Da li je stvarno važno da se izjasnim da li sam Slovakinja, ili Srpkinja ili Jugoslovenka? - pita me uvek drugarica kada diskutujemo o manjinskim pravima, o stečenim pravima, o identitetu. Isto pitanje mi je postavila pre neki dan kada smo čule vest da su doneli neki novi pravilnik na nivou države koji ne prepoznaje manje razrede u školama, više neće biti izuzetaka da se formiraju manje u školama a to će se najviše odraziti na tzv manjinske razrede. Zar je važno šta sam po nacionalnosti?! Više me nervira tvoja priča o identitetu, drugarice! - kaže mi ona a ja ostajem bez odgovora.


Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

Iako sam odrastala u sredini u kojoj se ne govori rumunski jezik, naučila sam ga u užoj i široj porodici. I drago mi je zbog toga, jer imam više mogućnosti kad je reč o obrazovanju i poslu. Iako mi je maternji jezik rumunski, ne osećam se kao pripadnica rumunske nacionalne manjine (ni ne volim taj naziv - manjina), već kao Vojvođanka, jer me to asocira na ovu našu divnu sredinu u kojoj su isprepleteni različiti jezici i kulture. Volim jezike i volim da čujem različite jezike na ulici, da pokušam da ih prepoznam i da se zapitam odakle su došli ljudi koji ih govore i koja je njihova priča.


Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

Živim u Bačkom Petrovcu skoro dvadeset godina i po nacionalnosti sam Slovak. Veoma sam ponosan na svoje poreklo. Poslednjih nekoliko godina mnogo Slovaka iz Srbije ili bolje rečeno iz Vojvodine se puno sele u inostranstvo, pre svega u Slovačku - neki odlaze još kao mladi ljudi u srednje škole i na fakultete a većinom onda ostaju i tamo da rade. Upravo sve ovo je razlog, zbog kojeg sam ostao ovde - želim da se borim za opstanak ove države, za to, da ljudi prestanu da se sele i da postanu svesni toga, da u ovoj državi ima nade i da za sve postoji rešenje. Trebalo bi da naučimo, da se posle svakog pada treba podići i boriti se i da nikad ne treba odustati. Treba misliti pozitivno, verovati, raditi na promenama, na samome sebi i  onda će u životu sve biti onako kako treba.


Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

Dete sam vojvođanskog braka, nacionalno i denominacijski mešovitog. Ipak, većina ljudi oko mene, bez obzira na 'jezik i krst', ne shvata da je meni ova okolnost tek puka biografska činjenica. Zato me stalno svojataju i jedni i drugi, kao da ja ne znam ko sam.  Kao da mi se to još u najranijem detinjstvu nije već dovoljno obilo o glavu. Te 'ne krsti se na tu stranu', te 'neš' ti tu meni madžarati', te 'Magyarul!' Uvek si na 'njine' kad ne valjaš, a na 'naše' kad se 'falimo. Uz to sam i dvojezična, pa me i nepoznati odmah trpaju u tor jezika koji čuju da govorim. Nakon što je nestala 'moja' država, a ja ih za 33 godine života već promenila četiri (i to bez selidbe preko međunarodne granice), zacarilo je upravo ono što čega se najviše grozim - ljudski muk. U plemenskim zabranima ovdašnjim svako i dalje muče svoje. Samo je danas mnogo i sve mučnije...


Slučajan izbor priče

Pripadnik sam Slovačke nacionalne zajednice iz Bačke. Krajem devedesetih godina sam otišao da studiram u Slovačku. Posle završetka studija sam ostao još nekoliko godina da radim. Imao sam devojku iz Srbije, takođe Slovakinju. Trudili smo se i zasluženo smo dobili i Slovačko državljanstvo. Planirali smo da osnujemo porodicu i da se vratimo kući u Srbiju. Vratili smo se. Venčali smo se u Srbiji i u Slovačkoj ambasadi smo dali zahtev za izdavanje potvrde iz slovačke matice venčanih. Sve je bilo u redu, samo su hteli da promene prezime za suprugu, da dodaju sufiks -ová. Žalili smo se ali bez uspeha, pošto je to zakonska procedura. Jedino rešenje bi bilo da damo izjavu da smo pripadnici neke manjine, i na tom osnovu je moguće napraviti izuzetak. Pitao sam gospođu konzulku na koju manjinu misli? Pošto ja jesam manjina – Slovačka! Slovačka mnjina u Slovačkoj. Pošto to nije bilo moguće predložila je da odaberemo neku drugu pripadnost nacionalnoj zajednici. Naprimer Srpskoj, ili nekoj drugoj...


Ispričane priče

Pratite nas na

Pratite nas redovno na našoj Facebook strani

 

Pratite nas redovno na našem YouTube kanalu

Projekat podržala

Projekat je podržala Fondacija za otvoreno društvo, Srbija