Popularne priče

 

Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

Rođen sam u selu u kojem je većinsko stanovništvo rumunskog porekla. Školu sam pohađao na rumunskom. Drago mi je što postoje škole na rumunskom i na drugim maternjim jezicima, bilo bi šteta da ga ne znam i da drugi u školi ne uče svoj maternji jezik. Možda ne bi bilo loše da postoji i predmet - jezik sredine ili tako nešto, i to ne samo u školi već i neki besplatni kursevi za građane, da znamo više o ljudima s kojima delimo Vojvodinu.

Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

Kao pripadnica nacionalne manjine u Srbiji mogu reći da zahvaljujući dosadašnjim zakonima o pravima i obavezama pripadnika nacionalnih manjina, prvenstveno mislim na pravo na jezik i pismo, nikada nisam imala problema, tako reći da bih se osećala drugorazredna u odnosu na većinski narod. Isto tako je bilo i u slučaju prava vaspitanja na jeziku nacionalne majine kojoj pripadam, sprovodjenju kulturnih manifestacija, itd. U zadnje vreme imam osećaj da se ova "politika" u odnosu na nacionalne manjine i sve ostale etničke zajednice menja u negativnom smislu i dominira manje razumevanje od strane vlasti što se tiče ostvarivanja prava na koje imaju pripadnici nacionalnih manjina i etničkihzajednica u Srbiji.


Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

Potičem iz mesovite porodice Madjarsko slovačkog porekla, madjarki ne znam, slovacki tu i tamo, nikada nisam osecao preveliku privrženost ni jednoj od navedenih nacionalnih zajednica. Rodjen sam u SFRJ u Vojvodini i živim tu od rodjenja. Uvek sam se osećao nesto najbliže Jugoslovenu, samo što to vise ne postoji...


Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

Iz jednog sam vojvođanskog mesta. Mama mi je Mađarica. Tata Hrvat, Hercegovac, komunista. Muževljevo mi je prezime nemačko. Posebno sam osetljiva na pitanje Jevreja i Holokaust.

Dobro sam se osećala kao Jugoslovenka. Ali, zbog odmazde nad mladim Mađarima po oslobođenju našeg mesta 1944. godine osećam kolektivnu jugoslovensku i komunističku (po tati) odgovornost, ali se osećam i kao kolektivna žrtva (po mami). Osećam i kolektivnu odgovornost zbog mađarskog i nemačkog dela sebe, zbog stradanja Jevreja.

Raspadom Jugoslavije ostala sam bez moje domovine.

Sada živim u jednoj drugoj zemlji. Čak blizu jednog bivšeg koncentracionog logora u Drugom svetskom ratu. Mažda mi je ovde nekako lakše. Ne osećam kolektivnu odgovornost. Ovde je samo moja sadašnjost.


Slučajan izbor priče

Pripadnik sam manjine, živim u Novom Sadu. Jednom prilikom u razgovoru sa starijim gospodinom rodom iz Trebinja primetim da ga nešto u mom govoru nervira. Nisam morao da ga pitam, sam nije izdržao pa me je pitao zašto stalno govorim "kod nas, kod nas", a pravilno se srpski kaže "u nas". Zanimljiva situacija, ta razlika "kod nas se radi, kod nas se peva" i "u nas se govori...". Prisetio sam se da se obično govori o Katoličkoj crkvi "u Hrvata", i to od strane onih koji drže do hrvatskog jezika i crkve. Čak se jednom prijatelj našalio i rekao da je to tako zbog slova "U". Kao predstavnik manjine sam zbunjen - ako je hercegovački srpski, a izgovara se kao hrvatski - onda su srpski, hercegovački i hrvatski isti? Šta na to kažu Srbi s ove strane? Proverio sam kod "jezičara" pa mi rekoše da može i "kod nas" i "u nas". Može, ali ne može u Hecegovca...


Ispričane priče

Pratite nas na

Pratite nas redovno na našoj Facebook strani

 

Pratite nas redovno na našem YouTube kanalu

Projekat podržala

Projekat je podržala Fondacija za otvoreno društvo, Srbija