Popularne priče

 

Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

ON – prema nacionalnoj pripadnosti, po ocu Mađar/Nemac a po majci Hrvat, zaprvavo Jugosloven.
ONA – prema nacionalnoj pripadnosti, po poreklu "čista Hrvatica" a po sebi Jugoslovenka.

Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

Pitao me je novinar iz Slovačke: "Pošto si ti Slovakinja a tvoj suprug Mađar, šta će biti vaša deca?" Odgovori jednostavno: "Evropljani." Život ipak nije tako jednostavan. Jer manjinske zajednice imaju prava a da bi se pozivao na ta prava, moraš da se izjasniš kom jatu pripadaš. A šta ako pripadaš i slovačkom, mađarskom?  Kao  pripadnici manjinske zajednice upravo ta pripadnost predstavlja breme i zadovoljstvo. Zadovoljstvo se ogleda u tome što znam da moja deca razumeju, pomalo i pričaju i “drugi” jezik: slovački. Breme osetim kada shvatim da se neki ljudi prema manjinama  odnose kao prema drugorazrednim ljudima. Država na neki način podržava stvaranje slike o "drugorazrednosti" tih “nekih”. A oni ustvari samo žele da koriste osnovna ljudska prava na upotrebu maternjeg jezika, što im država garantuje.Službena upotreba manjinskih jezika? Pričate o pravu da u ličnoj karti ime i prezime pišem na maternjem jeziku (svaka čast MUP-u!) a da tu istu ličnu kartu ne mogu da iskoristim za elektronsku registraciju firme, jer, bože moj, u APR-u su prevideli potrebu kompatibilnosti sistema MUP-a, APR-a i slično? Bez "izvinite" dobijate: "Morate da se prijavite na šalteru, naš sistem ne podržava  ličnu kartu u kojoj je ime i prezime napisano drugim jezikom."


Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

Malo mi je 200 reči! Želela bih da se zovem X Y, ime X a prezime Y!


Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

Cekala sam sestru da dodje iz Bratislave na autobuskoj, ima 12 godina tamo zivi od rodjenja i ne zna Srpski, kada je stigla otisli smo na taksi, pricala sam sa njom o uobicajenim stvarima na maternjem slovačkom a taksista se posle nekog vremena brecnuo na nas rekavši "pun mi je k***c vas dođoša ovde ste a ni jezik se niste potrudile da naučite, kako vas nije sramota?" Zaustavile smo vožnju, platile i izašle. Sva sreća sestra nije znala šta je govorio. Ali bilo me je sramota pogleda...


Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Kao pripadnica rumunske nacionalne manjine od rođenja sam živela u mešovitoj sredini gde su se govorili rumunski i srpski jezik. Kao  učenica osnovne škole u tom mestu, sa svojim školskim drugovima i drugaricama zajedno smo učestvovali na raznim školskim i vanškolskim aktivnostima gde smo zajednički pripremali aktivnosti na oba jezika. Veoma mi je bilo interesantno kada se u školi uveo kao predmet Rumunski jezik kao jezik društvenesredine. Moji školski drugovi srpske nacionalnosti su tada učili rumunski jezik, pa su se uključili i u aktivnosti koje smo imali na rumunskom jeziku. Na priredbama smo zajedno recitovali pesme na oba jezika i igrali folklor. Sada u školama više ne postoji predmet Jezik društvene sredine i mislim da je to veliki nedostatak, kada je reč o višejezičnim sredinama.


Slučajan izbor priče

Važno je da u našem selu postoji kulturno umetničko društvo koje čuva tradiciju slovačkog folklora, i što imamo škole na slovačkom. Ali ponekad to stvara problem, jer onda deca baš ne znaju srpski jezik u srednjim školama koje nisu na njihovom maternjem jeziku. Mislim da nacionalne manjine imaju ovde dobra prava.


Ispričane priče

Pratite nas na

Pratite nas redovno na našoj Facebook strani

 

Pratite nas redovno na našem YouTube kanalu

Projekat podržala

Projekat je podržala Fondacija za otvoreno društvo, Srbija