Popularne priče

 

Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

Rođena sam u slovačkoj porodici u Švajcarskoj. Svi u porodičnom stablu i sa mamine i sa tatine strane su slovaci. Odrasla u slovačkoj sredini. Osnovnu i srednju školu sam završila na slovačkom jeziku. Povremeno sam odlazila u Švajcarsku gde sam stekla slobodu da komuniciram sa ljudima i ako ne znam njihov jezik. Moja želja da ih razumem mi je omogućila da bez stida izgovaram ono malo nemačkog a ljudi su i mene razumeli a ja sam sa lakoćom učila nemački jezik. Onda sam upisala fakultet u Novom Sadu. Nikada se nisam trudila da pričam određenim naglaskom. Izgovarala sam reči jer sam znala šta znače. Pitanje odakle sam i kakav mi je to naglasak je postalo svakodnevnica. Meni je bilo smešno to kako je nekome bitno kakvim naglaskom neko priča.

Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

Cenim što u Srbiji pripadnici manjina nikad nisu bili ni direktno ni indirektno prisiljavani da se izjašnjavaju kao Srbi. U Srbiji se ne meša državljanstvo sa etničkom pripadnošću. Za Srbe je prirodno da su oni i pod jednim i pod drugim vidom Srbi. Ne događa se da se neko etnički izjašnjava kao Mađar, Slovak ili slično, a da kod državljanstva upiše da je Srbin. Korektno je to što je uobičajena formulacija "državljanin Srbije" ili "građanin Srbije"...


Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

Iz jednog sam vojvođanskog mesta. Mama mi je Mađarica. Tata Hrvat, Hercegovac, komunista. Muževljevo mi je prezime nemačko. Posebno sam osetljiva na pitanje Jevreja i Holokaust.

Dobro sam se osećala kao Jugoslovenka. Ali, zbog odmazde nad mladim Mađarima po oslobođenju našeg mesta 1944. godine osećam kolektivnu jugoslovensku i komunističku (po tati) odgovornost, ali se osećam i kao kolektivna žrtva (po mami). Osećam i kolektivnu odgovornost zbog mađarskog i nemačkog dela sebe, zbog stradanja Jevreja.

Raspadom Jugoslavije ostala sam bez moje domovine.

Sada živim u jednoj drugoj zemlji. Čak blizu jednog bivšeg koncentracionog logora u Drugom svetskom ratu. Mažda mi je ovde nekako lakše. Ne osećam kolektivnu odgovornost. Ovde je samo moja sadašnjost.


Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

Kažu mi da sam drugosrbijanac? Osećam se kao u Harry Potter-u kada diskriminišu čarobnjake čiji roditelji nisu čarobnjaci već "normalci"... bam eto etiketa...


Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

Pripadnik sam manjine i to verske manjine. Ali, čini se da je to ona vrsta manjine koja se najmanje razume u ovom srpskom, većinski pravoslavnom društvu. Ja sam adventista.

Slučajan izbor priče

Iako sam odrastala u sredini u kojoj se ne govori rumunski jezik, naučila sam ga u užoj i široj porodici. I drago mi je zbog toga, jer imam više mogućnosti kad je reč o obrazovanju i poslu. Iako mi je maternji jezik rumunski, ne osećam se kao pripadnica rumunske nacionalne manjine (ni ne volim taj naziv - manjina), već kao Vojvođanka, jer me to asocira na ovu našu divnu sredinu u kojoj su isprepleteni različiti jezici i kulture. Volim jezike i volim da čujem različite jezike na ulici, da pokušam da ih prepoznam i da se zapitam odakle su došli ljudi koji ih govore i koja je njihova priča.


Ispričane priče

Pratite nas na

Pratite nas redovno na našoj Facebook strani

 

Pratite nas redovno na našem YouTube kanalu

Projekat podržala

Projekat je podržala Fondacija za otvoreno društvo, Srbija