Popularne priče

 

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Moja domovina je Srbija, Moja matična zemlja je Slovačka. Dve moje države a osećaj da stvarno ne pripadam ni jednoj. Živela sam u obe. U Srbiji sam manjina. Ponosna sam na to i volim svoju domovinu upravo zbog tog bogatstva različitosti. Ipak, menjaju se vremena, menjaju se ljudi. Osećaj da ne pripadam ovde je postao sve prisutniji. Možda zbog toga što sam imala prilike da na svojoj koži osetim uvrede na nacionalnoj osnovi? Verovatno. U matičnoj državi sam se s druge strane osećala kao gost. Iako smo Slovaci, tada sam imala osećaj da nismo njihovi Slovaci, već neko ko dolazi od nekud s nekim pravima i lepo priča na slovačkom jeziku. Pretpostavljam da je na to uticala i činjenica da malo znaju o nama. A mi smo se kroz nekoliko vekova baš potrudili da sačuvamo sve tradicije vezane za matičnu zemlju. Takve impresije sam imala u mladosti. Život je nekako priredio da u obe države živim i u zrelijem dobu. Sada zrelije i posmatram celu situaciju. Imam drugačiji pogled na moje dve države, jer dom je tamo gde je porodica, gde su prijatelji. Upravo to su razlozi zašto ću uvek pripadati i jednoj i drugoj.


Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

Živim u mešovitom rumunsko-srpskom selu. Kao deca, igrali smo se na ulici i govorili oba jezika. Većina starijih meštana srpske nacionalnosti zna rumunski. Mlađi, nažalost, ne. Jedan moj komšija, srpske nacionalnosti, dobio je posao vozača kamiona za jednu firmu koja prevozi robu širom Rumunije, i dalje na istok, zato što zna rumunski. Naučio je jezik uz igru, uz priču, uz druženje, uz međusobno uvažavanje. Mlađe generacije nisu svesne šta gube time što nisu zainteresovane da uče druge jezike. A imaju mogućnost.


Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

Pre dva dana u Novom Sadu su prebijena dva mlada Albanca, jer su na ulici govorili albanski.
Jedno su zakoni i političke priče o toleranciji, a sasvim drugo je realnost.
Toliko o "Srpskoj Atini" i "Evropskoj prestonici kulture".


Slučajan izbor priče

Svi smo jednaki bezobzira na boju kože, veroispovest... Barem ja tako gledam na sve ljude. Oduvek sam se družila sa svima i nisam pravila nikakve razlike. Ja sam Slovakinja, ali sam pre svega "živo biće" kao i svi ostali. U našem selu svi se lepo sporazumemo a to je najbitnije. Svako od nas treba da čuva i neguje svoju tradiciju, pritom da nezaboravi ono najvažnije: " svi smo jednaki!" Glasam za jezik ljubavi!!!


Ispričane priče

Pratite nas na

Pratite nas redovno na našoj Facebook strani

 

Pratite nas redovno na našem YouTube kanalu

Projekat podržala

Projekat je podržala Fondacija za otvoreno društvo, Srbija