Popularne priče

 

Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

Kad sam bio mali, živeo sam u malom mestu i kad god bih hteo da se igram sa decom iz druge ulice oni su me odbijali jer nisam iz "njihovog kraja". Posle sam se odselio u veći grad, ali su me tamo stalno podsećali na to odakle sam. Posle toga sam prešao u još veći grad i tamo su me često pitali kada ću da se vratim u prethodni grad. Šta ti je "geografija"... Ima li kraja?


Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

Ispričati priču o sopstvenom iskustvu "manjine" kad živite u gradu i državi u kojoj ste, etnički, pripadnik većinskog naroda, nije baš jednostavno. Stoga je najbolje da krenem na starinski način, pričajući priču koja "otkucava" vreme, baš onako kako se, u Trogirskom porodilištu čula zvonjava zvona sa Katedrale majstora Radovana u vreme kada me je mama donela na svet...

Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

Rusin sam i oženio sam se Rusinkom. Živimo u Novom Sadu i hteli smo da venčanje bude izvedeno na rusinskom jeziku. Rusinski je jedan od službenih jezika u Novom Sadu, pored srpskog, mađarskog i slovačkog. Kad smo kod matičara zatražili da venčanje bude na rusinskom rečeno nam je prvo da to ne može, a kad smo pitali kako ne može kad je rusinski jezik u službenoj upotrebi rečeno nam je da ipak može, ali tako što će se morati angažovati prevodilac. Upozoreni smo da u tom slučaju nećemo biti u mogućnosti da biramo datum venčanja i da neće postojati mogućnost izlaska matičara na "teren". Nama je to bilo smešno i ponižavajuće. Mi znamo srpski, a Grad Novi Sad ne zna rusinski...


Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Jednom prilikom sam sedeo u Dunavskom Parku, sam na klupi, cisto da uhvatim predaha posle posla, pred Liniju koja me vozi kuci, pored mene je prosla grupa ljudi srednjih godina koja je na osnovu predrasude ostavila 20 dinara ispred mene. A da... ja sam kako neki kazu cigan...


Strana 1 od 12

Slučajan izbor priče

Kao pripadnica nacionalne manjine u Srbiji mogu reći da zahvaljujući dosadašnjim zakonima o pravima i obavezama pripadnika nacionalnih manjina, prvenstveno mislim na pravo na jezik i pismo, nikada nisam imala problema, tako reći da bih se osećala drugorazredna u odnosu na većinski narod. Isto tako je bilo i u slučaju prava vaspitanja na jeziku nacionalne majine kojoj pripadam, sprovodjenju kulturnih manifestacija, itd. U zadnje vreme imam osećaj da se ova "politika" u odnosu na nacionalne manjine i sve ostale etničke zajednice menja u negativnom smislu i dominira manje razumevanje od strane vlasti što se tiče ostvarivanja prava na koje imaju pripadnici nacionalnih manjina i etničkihzajednica u Srbiji.


Ispričane priče

Pratite nas na

Pratite nas redovno na našoj Facebook strani

 

Pratite nas redovno na našem YouTube kanalu

Projekat podržala

Projekat je podržala Fondacija za otvoreno društvo, Srbija