Nove priče

 

Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

Bio sam na proslavi 80. rođendana jedne dame... Zapravo, bilo je to druženje njenog rođaka i četrdesetak njegovih poslovnih partnera, u najuzvodnijoj dunavskoj čardi kod nas. Svi u srednjim godinama, između 40 i 55. I svi vrlo poslovno uspešni. Društvo pola – pola, iz Subotici i iz Čačka.

Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

Koreograf Savković, koji je prethodnih meseci radio na baletu Hazarski rečnik - Lovci na snove, po odlasku iz Srbije na društvenim mrežama ostavio je sledeću poruku: "Ne pitaj me ništa, jedva ostah živ u toj smrdiji. Strašno." Nakon što je ovom porukom izazvao čitav niz burnih reakcija, koreograf Savković je pokušao da se opravda izjavom da je "smrdija" izraz kojim se koriste kulturno-umetnički delatnici iz Srbije, te da se iskreno izvinjava svima onima koje je uvredio. Lično, nikada nisam čula da neko kulturnu scenu Srbije zove kulturnom scenom Smrdije ma koliko bio ogorčen na (ne)prilike koje su je zadesile, a ako to i čini smatram da pravo na to imaju isključivo oni kojima je ta ista Srbija i/ili Smrdija domovina. Podsetiću, i predstavnici afroameričke zajednice se međusobno oslovljavaju sa pogrdnim imenima, ali za njih je, uprkos tome, nedopustivo da im se na isti način obrate oni koji nisu deo njihove zajednice.


Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

Na putu za Niš početkom ove godine zadesih se u punom autobusu ljudi koji su, kako bi sebi prekratili vreme, započinjali razgovore na najrazličitije teme. Jedan od njih bio je i izvesni gospodin (?) koji je, između ostalog, baveći se aktuelnim izborima, prepričavao jedan od svojih razgovora sa lokalnim niškim funkcionerom. Između ostalog, rekao je i sledeće: "I pitam ja njega, pitam ga lepo na srpsko-hrvatskom jeziku, daj mi molim te objasni kako vam je pošlo za rukom da sve državne firme upropastite?" U prvi mah mi upravo ovo "na srpsko-hrvatskom jeziku" izmami osmeh jer pomislih kako, gle čuda, ima onih koji za svoj maternji jezik i dalje uzimaju srpsko-hrvatski. Ali, ubrzo potom, taj isti gospodin spazi neki bilbord i vidno iznerviran počne da vređa Crnogorce: "On će meni, smrad jedan crnogorski, ovde da kreira politiku! Neka se vrati u svoju Crnu Goru pa nek tamo pametuje!" Na svu sreću, njegov uvredljiv monolog prekinula je jedna bakica sa sledećim rečima: "Gospodine, u pitanju je reklama za Nektar sokove, a muškarac sa bilborda je glumac, a ne političar!" Odmahujući glavom odgovori: "U tom slučaju, još uvek nemamo razloga za brigu. Za sada je sve ok." U tom trenutku poraženo zaključih da u našem društvu i među našim građanstvom mnogo toga još uvek nije "ok".


Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

U poslednjih nekoliko godina sve više je na delu svojevrsno "čiriličarenje". Reč je, naime, o nametanju ćiriličnog pisma po svaku cenu i u svim mogućim okolnostima. Tako se, primera radi, od akademskih delatnika i delatnica sve otvorenije zahteva da svoje naučne radove pišu upravo na ćirilici. Ono što veliki afirmatori ćiriličnog pisma očigledno ne mogu da percipiraju jeste da takvim restriktivnim zahtevima direktno doprinose tome da ti isti radovi ne budu predmet pažnje, a samim tim i povod za produktivnu naučnu interakciju između domaće i regionalne naučne zajednice. S tim u vezi, kada sam jednom prilikom promovisala studentski skup na temu Jezik i (pseudo)osobenost upućena mi je sledeća zamerka: Ako je tema jezik nedopustivo je da poziv za skup bude na latinici! Uvaženi kolega-kritičar očigledno da još uvek ne zna za razliku između jezika i pisma.


Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

Krajem 2017. godine u Novom Sadu bila je upriličena međunarodna konferencija na temu Interkulturalnost u obrazovanju. S obzirom na koncept konferencije svi aktivni učesnici imali su mogućnost da izlaganja održe na svojim maternjim jezicima. Prisustvujući na jednoj od prezentacija koja je bila na mađarskom jeziku, a u okviru koje je sprovedena kvalitativno-komparativna analiza upotrebe pojma "bagrem" u mađarskom i srpskom umetničkom stvaralaštvu, uvidela sam da je upravo pomenuta prezentacija izvrstan primer pogrešnog razumevanja interkulturalnosti. Naime, svi oni koji su pratili dotično izlaganje, a koji ne znaju mađarski jezik, nisu mogli da razumeju svrhu sprovedenog istraživanja, osim da putem PowerPoint prezentacije u osnovnim crtama vide o čemu je reč. Pitanje koje mi se tom prilikom nametnulo je sledeće: Da li je zaista zarad afirmacije interkulturalnosti od koristi koliko se mađarski i srpski umetnici u svom stvaralaštvu bave bagremom?! Da li je moguće da uvažena profesorka sa Departmana za hungarologiju na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu nije imala potrebu da upravo u okviru pomenute konferencije skrene pažnju stručnoj i široj javnosti na to u kolikoj meri je relevantno uspostavljanje i negovanje interkulturalnosti, a putem nadogradnje postojećih ili kreiranja posve novih obrazovnih strategija? Izostanak simultanog prevoda u ovom slučaju predstavljao je i predstavlja najmanji problem.


Slučajan izbor priče

Nekada je nas, Mađara, bilo puno više u Novom Sadu. U mom razredu je bilo više od dvadeset đaka, a pored moje škole, mađarskih razreda je bilo u još pet škola. Sada se, u Novom Sadu, nastava na mađarskom izvodi u samo 3 škole, a sve je manje učenika. Tužno je to, nestali su neki svetovi.


Ispričane priče

Pratite nas na

Pratite nas redovno na našoj Facebook strani

 

Pratite nas redovno na našem YouTube kanalu

Projekat podržala

Projekat je podržala Fondacija za otvoreno društvo, Srbija