Nove priče

 

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Kao pripadnica rumunske nacionalne manjine od rođenja sam živela u mešovitoj sredini gde su se govorili rumunski i srpski jezik. Kao  učenica osnovne škole u tom mestu, sa svojim školskim drugovima i drugaricama zajedno smo učestvovali na raznim školskim i vanškolskim aktivnostima gde smo zajednički pripremali aktivnosti na oba jezika. Veoma mi je bilo interesantno kada se u školi uveo kao predmet Rumunski jezik kao jezik društvenesredine. Moji školski drugovi srpske nacionalnosti su tada učili rumunski jezik, pa su se uključili i u aktivnosti koje smo imali na rumunskom jeziku. Na priredbama smo zajedno recitovali pesme na oba jezika i igrali folklor. Sada u školama više ne postoji predmet Jezik društvene sredine i mislim da je to veliki nedostatak, kada je reč o višejezičnim sredinama.


Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

Moja priča je počela dovoljno davno da me niko nije pitao šta sam, od kojih sam i čija sam osim da sam mamina i tatina. Onda je došlo neko vreme kad je bilo bitno jesi li Hrvat. Nisam bila. Ali očigledno neki ljudi jesu, jer sam gledala kako odlaze i moju baku kako plače jer joj odlazi drugarica i komšinica. Onda je opet došlo to neko vreme kada nisam razmišljala čija sam. Slavili smo uvek oba Božića, oba Uskrsa i ja sam bila srećna. Kod bake su govorili jezik koji nisam razumela. Baka kaže da sam je još kao mala uvredila, jer sam joj rekla da ružno govori, pa su prestali da me uče. Oprostila mi je što sam joj to rekla, ali nikad nije zaboravila. I podsećali su me tu i tamo na to, ali mene nije bilo briga. A onda sam malo odrasla.

Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

Pitao me je novinar iz Slovačke: "Pošto si ti Slovakinja a tvoj suprug Mađar, šta će biti vaša deca?" Odgovori jednostavno: "Evropljani." Život ipak nije tako jednostavan. Jer manjinske zajednice imaju prava a da bi se pozivao na ta prava, moraš da se izjasniš kom jatu pripadaš. A šta ako pripadaš i slovačkom, mađarskom?  Kao  pripadnici manjinske zajednice upravo ta pripadnost predstavlja breme i zadovoljstvo. Zadovoljstvo se ogleda u tome što znam da moja deca razumeju, pomalo i pričaju i “drugi” jezik: slovački. Breme osetim kada shvatim da se neki ljudi prema manjinama  odnose kao prema drugorazrednim ljudima. Država na neki način podržava stvaranje slike o "drugorazrednosti" tih “nekih”. A oni ustvari samo žele da koriste osnovna ljudska prava na upotrebu maternjeg jezika, što im država garantuje.Službena upotreba manjinskih jezika? Pričate o pravu da u ličnoj karti ime i prezime pišem na maternjem jeziku (svaka čast MUP-u!) a da tu istu ličnu kartu ne mogu da iskoristim za elektronsku registraciju firme, jer, bože moj, u APR-u su prevideli potrebu kompatibilnosti sistema MUP-a, APR-a i slično? Bez "izvinite" dobijate: "Morate da se prijavite na šalteru, naš sistem ne podržava  ličnu kartu u kojoj je ime i prezime napisano drugim jezikom."


Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

MOJA PRIČA: JA PRIPADAM SVIM GRUPAMA LJUDI, JA SAM ČOVEK SA VELIKO 'Č'. TKAO SE IZJAŠNJAVAM OD SVOJE 16. GODINE, A PRIČA ZAPOČINJE NEGDE OD MOJE 8-9-TE GODINE ŽIVOTA, KADA SAM SASVIM SLUČAJNO POVREDILA SVOG OCA, KOJI ČAK NIJE NI BIO PRISUTAN. TADA SAM POČELA DA RAZMIŠLJAM O TOME KAKO DA SE DEKLARIŠEM DA BIH ŠTO VIŠE LJUDI POŠTOVALA. SETILA SAM SE DA JE MOJA RODBINA VEOMA RAZNOLIKA PO NACIONALNOSTIMA, A DA SU SE SVI VENČALI I RAĐALI DECU IZ LJUBAVI. PA AKO IM U TOME NIJE RAZLIKA PREDSTAVLJALA PREPREKU, ONDA ZAŠTO BI MENI BILO ŠT APREDSTAVLAJLO PREPREKU DA SE SA SVIM LJUDIMA SVET AOSEĆAM BLISKOM? I TAKO, JA SAM NEOPREDELJENA, ZAPRAVO OPREDELJUJEM SE DA SAM ČOVEK SA VELIKO 'Č'. NAŽALOST, U PONUĐENIM REŠENJIMA NEMA TOGA NA SPISKU. SVEJEDNO, NEOPREDELJENA SAM I TO JE DRUGIM REČIMA ISTO TO. ZA MENE POSTOJI IKS MILIJARDI JEDNAKIH LJUDI, ODNOSNO, IKS MILIJARDI JEDINKI KOJI IMAJU SVOJE IME I PREZIME. SVE RAZLIKE POTIČU OD SPOLJAŠNJIH USLOVA ŽIVOTA. SVI LJUDI IMAJU OSEĆANJA I SAOSEĆANJA, KAO I SAMOOSEĆANJA. AKO TO POŠTUJEMO KAO SVOJA OSEĆANJA, SAOSEĆANJA I SAMOOSEĆANJA, ONDA SMO OSTVARILI NAJVIŠE ŠTO SMO MOGLI ZA SVE NAS.


Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

Živim u mešovitom rumunsko-srpskom selu. Kao deca, igrali smo se na ulici i govorili oba jezika. Većina starijih meštana srpske nacionalnosti zna rumunski. Mlađi, nažalost, ne. Jedan moj komšija, srpske nacionalnosti, dobio je posao vozača kamiona za jednu firmu koja prevozi robu širom Rumunije, i dalje na istok, zato što zna rumunski. Naučio je jezik uz igru, uz priču, uz druženje, uz međusobno uvažavanje. Mlađe generacije nisu svesne šta gube time što nisu zainteresovane da uče druge jezike. A imaju mogućnost.


Slučajan izbor priče

ON – prema nacionalnoj pripadnosti, po ocu Mađar/Nemac a po majci Hrvat, zaprvavo Jugosloven.
ONA – prema nacionalnoj pripadnosti, po poreklu "čista Hrvatica" a po sebi Jugoslovenka.

Opširnije...

Ispričane priče

Pratite nas na

Pratite nas redovno na našoj Facebook strani

 

Pratite nas redovno na našem YouTube kanalu

Projekat podržala

Projekat je podržala Fondacija za otvoreno društvo, Srbija