Nove priče

 

Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

Živim u Bačkom Petrovcu skoro dvadeset godina i po nacionalnosti sam Slovak. Veoma sam ponosan na svoje poreklo. Poslednjih nekoliko godina mnogo Slovaka iz Srbije ili bolje rečeno iz Vojvodine se puno sele u inostranstvo, pre svega u Slovačku - neki odlaze još kao mladi ljudi u srednje škole i na fakultete a većinom onda ostaju i tamo da rade. Upravo sve ovo je razlog, zbog kojeg sam ostao ovde - želim da se borim za opstanak ove države, za to, da ljudi prestanu da se sele i da postanu svesni toga, da u ovoj državi ima nade i da za sve postoji rešenje. Trebalo bi da naučimo, da se posle svakog pada treba podići i boriti se i da nikad ne treba odustati. Treba misliti pozitivno, verovati, raditi na promenama, na samome sebi i  onda će u životu sve biti onako kako treba.


Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

Pripadnik sam Slovačke nacionalne zajednice iz Bačke. Krajem devedesetih godina sam otišao da studiram u Slovačku. Posle završetka studija sam ostao još nekoliko godina da radim. Imao sam devojku iz Srbije, takođe Slovakinju. Trudili smo se i zasluženo smo dobili i Slovačko državljanstvo. Planirali smo da osnujemo porodicu i da se vratimo kući u Srbiju. Vratili smo se. Venčali smo se u Srbiji i u Slovačkoj ambasadi smo dali zahtev za izdavanje potvrde iz slovačke matice venčanih. Sve je bilo u redu, samo su hteli da promene prezime za suprugu, da dodaju sufiks -ová. Žalili smo se ali bez uspeha, pošto je to zakonska procedura. Jedino rešenje bi bilo da damo izjavu da smo pripadnici neke manjine, i na tom osnovu je moguće napraviti izuzetak. Pitao sam gospođu konzulku na koju manjinu misli? Pošto ja jesam manjina – Slovačka! Slovačka mnjina u Slovačkoj. Pošto to nije bilo moguće predložila je da odaberemo neku drugu pripadnost nacionalnoj zajednici. Naprimer Srpskoj, ili nekoj drugoj...


Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

Cenim što u Srbiji pripadnici manjina nikad nisu bili ni direktno ni indirektno prisiljavani da se izjašnjavaju kao Srbi. U Srbiji se ne meša državljanstvo sa etničkom pripadnošću. Za Srbe je prirodno da su oni i pod jednim i pod drugim vidom Srbi. Ne događa se da se neko etnički izjašnjava kao Mađar, Slovak ili slično, a da kod državljanstva upiše da je Srbin. Korektno je to što je uobičajena formulacija "državljanin Srbije" ili "građanin Srbije"...


Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

U osnovnu školu išao sam u manjem mestu koje je imalo stanovnike iz svih krajeva Jugoslavije. Bio sam uvek odličan učenik, i voleo sam sve predmete. Voleo sam da čitam i zato mi je i nastava iz srpskog jezika i književnosti uvek bila draga, bez obzira što sam pripadnik manjine. Pisao sam odlično ocenjivane sastave i recitovao pesme iz čitanke bez obzira na to da li pripadaju srpskoj ili svetskoj književnosti. Pratio sam u to vreme, tokom 80', odličan obrazovni program Televizije Beograd, i tako usvajao srpski književni jezik od onih koji su u tome bili najbolji. To što sam uvek imao odličnu ocenu davalo mi je sigurnost da znam srpski jezik, bar isto tako dobro kao i svoj maternji. A onda, kad sam već bio u svojim kasnim dvadesetim, došao sam u Novi Sad i jedna me je osoba predstavila poznatoj novinarki, dodajući da sam pripadnik manjine. Novinarka se okrenula prema meni i razvučenim novosadskim naglaskom mi rekla da ću morati da usavršim srpski jezik ako želim da se zaposlim. Osetio sam kako su se škola i televizija pretvorili u prašinu pod njenim nogama, kao i ja...


Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

Dok je rat tutnjao tamo negde mi smo bili mladi. Ona je bila iz Sarajeva, i stigla bez roditelja u Novi Sad kod prijatelja svojih roditelja, da završi srednju školu.  I ja sam dolazio do Novog Sada iz malog mesta pored, kod prijatelja, i sreo sam je takoreći slučajno. Tada se govorilo da smo se "smuvali". To su bili divni dani, mladost i ljubav. Posle par meseci bližio se kraj srednje, i trebalo je kretati na fakultet. Ona je krenula na studije u jednu pravoslavnu zemlju, a ja u jednu katoličku. Dopisivali smo se i sve je izgledalo kao da smo i dalje zajedno. A onda smo se jednog raspusta sreli i ona mi je rekla da želi da njena deca budu pravoslavna i da zato moram da se krstim u pravoslavnoj crkvi. Voleo sam je i pristao da odemo do pravoslavnog sveštenika. Već sam bio kršten u katoličkoj crkvi, ali popa mi je objašnjavao da se to ne priznaje, i da mora sve ispočetka. Nije mi bilo stalo do krštenice, bilo mi je stalo do nje. Ipak, osećao sam se kao da me oni ne priznaju. Rekao sam joj da postoji građanski brak. Ona mi je rekla da je to greh pred Bogom. Nije mi bilo stalo do krštenice, kako pravoslavne tako ni katoličke, a shvatio sam da mi nije stalo ni do osobe koja će me prihvatiti tek kad na mene nalepi nevažnu etiketu. Ona je i dalje tamo daleko, a ja sam ovde. Ona nije u grehu, a nismo u ljubavi...


Slučajan izbor priče

Dok je rat tutnjao tamo negde mi smo bili mladi. Ona je bila iz Sarajeva, i stigla bez roditelja u Novi Sad kod prijatelja svojih roditelja, da završi srednju školu.  I ja sam dolazio do Novog Sada iz malog mesta pored, kod prijatelja, i sreo sam je takoreći slučajno. Tada se govorilo da smo se "smuvali". To su bili divni dani, mladost i ljubav. Posle par meseci bližio se kraj srednje, i trebalo je kretati na fakultet. Ona je krenula na studije u jednu pravoslavnu zemlju, a ja u jednu katoličku. Dopisivali smo se i sve je izgledalo kao da smo i dalje zajedno. A onda smo se jednog raspusta sreli i ona mi je rekla da želi da njena deca budu pravoslavna i da zato moram da se krstim u pravoslavnoj crkvi. Voleo sam je i pristao da odemo do pravoslavnog sveštenika. Već sam bio kršten u katoličkoj crkvi, ali popa mi je objašnjavao da se to ne priznaje, i da mora sve ispočetka. Nije mi bilo stalo do krštenice, bilo mi je stalo do nje. Ipak, osećao sam se kao da me oni ne priznaju. Rekao sam joj da postoji građanski brak. Ona mi je rekla da je to greh pred Bogom. Nije mi bilo stalo do krštenice, kako pravoslavne tako ni katoličke, a shvatio sam da mi nije stalo ni do osobe koja će me prihvatiti tek kad na mene nalepi nevažnu etiketu. Ona je i dalje tamo daleko, a ja sam ovde. Ona nije u grehu, a nismo u ljubavi...


Ispričane priče

Pratite nas na

Pratite nas redovno na našoj Facebook strani

 

Pratite nas redovno na našem YouTube kanalu

Projekat podržala

Projekat je podržala Fondacija za otvoreno društvo, Srbija