Nove priče

 

Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

U Srbiji su manjinska prava dobro regulisana zakonima. Problem je u njihovoj ne-primeni. Primećujem i da se pripadnici nacionalnih zajednica teže zapošljavaju, ali kako to dokazati? U zadnje vreme i pitanje sekularnosti države utiče na to, kako se manjine osećaju, a sve više se osećaju kao građani drugog reda, jer iako je Srbija na papiru sekularna država, stvaran život nam pokazuje da je crkva sve više prisutna u državnim stvarima. Pravoslavna crkva. Ne-sekularnost države gura pripadnike nacionalnih manjina u ponovno samozatvaranje. Duže vreme mi to smeta, jer ta situacija ljudima koji ne pripadaju pravoslavnoj crkvi nameće osećaj nepripadnosti društvu koje grade isto kao i pravoslavni vernici.I neki pripadnici nacionalnih manjina nisu bili u nekim stvarima istrajni, naprimer u očuvanju jezičkog identita, jer želja da se uklope, da ne smetaju, je u jednom trenutku bila jača od želje da se sačuva i na nove generacije prenese znanje maternjeg jezika. To tvrdim, jer deo moje porodice ima slovačko poreklo, a udala sam se (davno) u mađarsku porodicu, a u selu sa većinskim srpskim stanovništvom. Da ne smetamo. A naša deca, već odrasli ljudi, ne znaju da pričaju ni slovački, ni mađarski...


Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

Dete sam vojvođanskog braka, nacionalno i denominacijski mešovitog. Ipak, većina ljudi oko mene, bez obzira na 'jezik i krst', ne shvata da je meni ova okolnost tek puka biografska činjenica. Zato me stalno svojataju i jedni i drugi, kao da ja ne znam ko sam.  Kao da mi se to još u najranijem detinjstvu nije već dovoljno obilo o glavu. Te 'ne krsti se na tu stranu', te 'neš' ti tu meni madžarati', te 'Magyarul!' Uvek si na 'njine' kad ne valjaš, a na 'naše' kad se 'falimo. Uz to sam i dvojezična, pa me i nepoznati odmah trpaju u tor jezika koji čuju da govorim. Nakon što je nestala 'moja' država, a ja ih za 33 godine života već promenila četiri (i to bez selidbe preko međunarodne granice), zacarilo je upravo ono što čega se najviše grozim - ljudski muk. U plemenskim zabranima ovdašnjim svako i dalje muče svoje. Samo je danas mnogo i sve mučnije...


Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Moja domovina je Srbija, Moja matična zemlja je Slovačka. Dve moje države a osećaj da stvarno ne pripadam ni jednoj. Živela sam u obe. U Srbiji sam manjina. Ponosna sam na to i volim svoju domovinu upravo zbog tog bogatstva različitosti. Ipak, menjaju se vremena, menjaju se ljudi. Osećaj da ne pripadam ovde je postao sve prisutniji. Možda zbog toga što sam imala prilike da na svojoj koži osetim uvrede na nacionalnoj osnovi? Verovatno. U matičnoj državi sam se s druge strane osećala kao gost. Iako smo Slovaci, tada sam imala osećaj da nismo njihovi Slovaci, već neko ko dolazi od nekud s nekim pravima i lepo priča na slovačkom jeziku. Pretpostavljam da je na to uticala i činjenica da malo znaju o nama. A mi smo se kroz nekoliko vekova baš potrudili da sačuvamo sve tradicije vezane za matičnu zemlju. Takve impresije sam imala u mladosti. Život je nekako priredio da u obe države živim i u zrelijem dobu. Sada zrelije i posmatram celu situaciju. Imam drugačiji pogled na moje dve države, jer dom je tamo gde je porodica, gde su prijatelji. Upravo to su razlozi zašto ću uvek pripadati i jednoj i drugoj.


Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

Rođena sam u slovačkoj porodici u Švajcarskoj. Svi u porodičnom stablu i sa mamine i sa tatine strane su slovaci. Odrasla u slovačkoj sredini. Osnovnu i srednju školu sam završila na slovačkom jeziku. Povremeno sam odlazila u Švajcarsku gde sam stekla slobodu da komuniciram sa ljudima i ako ne znam njihov jezik. Moja želja da ih razumem mi je omogućila da bez stida izgovaram ono malo nemačkog a ljudi su i mene razumeli a ja sam sa lakoćom učila nemački jezik. Onda sam upisala fakultet u Novom Sadu. Nikada se nisam trudila da pričam određenim naglaskom. Izgovarala sam reči jer sam znala šta znače. Pitanje odakle sam i kakav mi je to naglasak je postalo svakodnevnica. Meni je bilo smešno to kako je nekome bitno kakvim naglaskom neko priča.

Slučajan izbor priče

U Srbiji su manjinska prava dobro regulisana zakonima. Problem je u njihovoj ne-primeni. Primećujem i da se pripadnici nacionalnih zajednica teže zapošljavaju, ali kako to dokazati? U zadnje vreme i pitanje sekularnosti države utiče na to, kako se manjine osećaju, a sve više se osećaju kao građani drugog reda, jer iako je Srbija na papiru sekularna država, stvaran život nam pokazuje da je crkva sve više prisutna u državnim stvarima. Pravoslavna crkva. Ne-sekularnost države gura pripadnike nacionalnih manjina u ponovno samozatvaranje. Duže vreme mi to smeta, jer ta situacija ljudima koji ne pripadaju pravoslavnoj crkvi nameće osećaj nepripadnosti društvu koje grade isto kao i pravoslavni vernici.I neki pripadnici nacionalnih manjina nisu bili u nekim stvarima istrajni, naprimer u očuvanju jezičkog identita, jer želja da se uklope, da ne smetaju, je u jednom trenutku bila jača od želje da se sačuva i na nove generacije prenese znanje maternjeg jezika. To tvrdim, jer deo moje porodice ima slovačko poreklo, a udala sam se (davno) u mađarsku porodicu, a u selu sa većinskim srpskim stanovništvom. Da ne smetamo. A naša deca, već odrasli ljudi, ne znaju da pričaju ni slovački, ni mađarski...


Ispričane priče

Pratite nas na

Pratite nas redovno na našoj Facebook strani

 

Pratite nas redovno na našem YouTube kanalu

Projekat podržala

Projekat je podržala Fondacija za otvoreno društvo, Srbija