Nove priče

 

Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

Važno je da u našem selu postoji kulturno umetničko društvo koje čuva tradiciju slovačkog folklora, i što imamo škole na slovačkom. Ali ponekad to stvara problem, jer onda deca baš ne znaju srpski jezik u srednjim školama koje nisu na njihovom maternjem jeziku. Mislim da nacionalne manjine imaju ovde dobra prava.


Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

U ovom momentu sebe definišem kao majku troje male dece. Završila sam FFNS smer slovački jezik i književnost. Često se srećem sa situacijom kada kažem neku reč na književnom slovačkom dobijem zauzvrat kolutanje očima. U drugom momentu kada umesto književne slovačke reči kažem srpsku opet pogledi-profesorica a ne uči svoju decu da pričaju slovački. Počela sam da se šalim, da ja pričam jezik dece do 3g, pošto moja deca imaju 4g, 2g i 9meseci. Jer humor je jako ključna stvar. Ali,odgovor na pitanja, koje mene muče, kako naći balans, ili kako znati gde je granica izmedju negovanja svoje kulture, a poštovati i tuđu, ili se samo prepustiti da vreme odradi svoje?


Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

Manjinska prava su ugrožena već decenijama. To se vidi u zapošljavanju, u izboru vodećih ljudi u mesnim zajednicama, lokanim samoupravama, pokrajinskim i republičkim institucijama. A to ima direktne posledice na kvaliet života, jer često iako si možda dobar stručnjak u nekoj oblasti, neće te zaposliti ili imenovati na funkciju, jer nisi "njihov". Nacionalistički porivi su sve vidljiviji, a čovek je sve nevidljiviji. Nacionalizam je prisutan od kraja 80.tih godina, odnosno devedsetih. I buja. Baš tih devedesetih, kada su u Vojvodinu počeli da dolaze izbeglice, mom tati, do tada poštovanom, vrednom, kulturnom, nagradjivanom čoveku, su fekalijama kuću "ofarbali". Da li onda mogu da se osećam bezbedno u svom selu, jer i posle svih tih godina, nacionalizam je prisutan. Sve prisutniji. Baš kao i s kraja 80. godina kada sam postao šef mašinske radionice u jednoj poljoprivrednoj zadruzi. "Zar baš Madjar da nam bude šef?!", čuo sam da govore moje kolege... A ja pitam: "Zar baš uvek da moram dva puta da razmislim da li mogu glasno da pričam na svom maternjem jeziku...?"


Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

U knjigama pisanim na mom maternjem jeziku imena stranih autora pišu se u originalu, za razliku od knjiga na srpskom. Tako u jednim piše Mickiewicz, a u drugim Mickijević. Očekivao bih da na srpskom ovo poljsko prezime bude upisano kao Mickjevič, ali najčešće nije tako. Čudi me da se tako čvrsto drži do toga, a u ovom primeru je u pitanju nepravilno čitanje, pa onda i pisanje takvih prezimena. Neretko dolazim u situaciju da ne mogu da dokučim kako glasi originalno prezime nekog autora, ako je napisano u srpskoj verziji. To je pogotovo slučaj kod manje prisutnih autora. Voleo bih da je praksa pisanja više određena potrebama savremenog života i komunikacije, ne zato što mislim da je bolje jer je tako u mom jeziku, već zato što je tako praktičnije. Ovako izgleda da je sve podređeno rigidnim pravilima i insistiranju na identitetu, a ne postoji kapacitet da se oni pojave u svom najboljem svetlu...


Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

Pripadnik sam manjine, živim u Novom Sadu. Jednom prilikom u razgovoru sa starijim gospodinom rodom iz Trebinja primetim da ga nešto u mom govoru nervira. Nisam morao da ga pitam, sam nije izdržao pa me je pitao zašto stalno govorim "kod nas, kod nas", a pravilno se srpski kaže "u nas". Zanimljiva situacija, ta razlika "kod nas se radi, kod nas se peva" i "u nas se govori...". Prisetio sam se da se obično govori o Katoličkoj crkvi "u Hrvata", i to od strane onih koji drže do hrvatskog jezika i crkve. Čak se jednom prijatelj našalio i rekao da je to tako zbog slova "U". Kao predstavnik manjine sam zbunjen - ako je hercegovački srpski, a izgovara se kao hrvatski - onda su srpski, hercegovački i hrvatski isti? Šta na to kažu Srbi s ove strane? Proverio sam kod "jezičara" pa mi rekoše da može i "kod nas" i "u nas". Može, ali ne može u Hecegovca...


Slučajan izbor priče

Živim u mešovitom rumunsko-srpskom selu. Kao deca, igrali smo se na ulici i govorili oba jezika. Većina starijih meštana srpske nacionalnosti zna rumunski. Mlađi, nažalost, ne. Jedan moj komšija, srpske nacionalnosti, dobio je posao vozača kamiona za jednu firmu koja prevozi robu širom Rumunije, i dalje na istok, zato što zna rumunski. Naučio je jezik uz igru, uz priču, uz druženje, uz međusobno uvažavanje. Mlađe generacije nisu svesne šta gube time što nisu zainteresovane da uče druge jezike. A imaju mogućnost.


Ispričane priče

Pratite nas na

Pratite nas redovno na našoj Facebook strani

 

Pratite nas redovno na našem YouTube kanalu

Projekat podržala

Projekat je podržala Fondacija za otvoreno društvo, Srbija