Nove priče

 

Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

Po mom mišljenju cela ova buka oko manjina je preterana. Ja sam manjinac, ali mi to trenutno baš i nije previše bitno. Sigurno se tako oseća i većina drugih ljudi. Mislim da su mnogo bitnije neke druge stvari - ko je kakav čovek, šta može da radi, da li može da mu se veruje i slično. Ove priče o manjinama su iz nekog prošlog vremena.


Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

Verbalni nacionalizam deo je nasilničke i ksenofobne strane svakog društva i od njega gotovo da je nemoguće zaštiti se bilo gde u svetu. Desetine puta u Srbiji, Vojvodini i u drugim državama imao sam neprijatnosti od strane pojedinaca koji su čuli da govorim na njima nepoznatom stranom jeziku. U gradu u kom živim, Novom Sadu, to je nešto što ne uzimam isuviše ozbiljno, mada ekscese pažljivo beležim i analiziram...

Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

Manjina / većina

Prema krvnim zrncima, ovde u Srbiji nikako ne pripadam poželjnoj grupi. Prema svojim mirovnjačkim uverenjima, ne bih bila poželjna nigde. Moj zavičaj je Gornje podunavlje, a moja domovina Dunav u svojoj dužini od 2840 km.

Teško mi je razumeti uskost, plitkost, ograničenost i glupost. Kao i obest i bezobrazluk. Znači, mnogo mi je teško!

Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

Ne prepoznajem ni svoje selo, ni svoje ljude.

U jednom vojvođanskom selu rođena sam davne 1954. godine, tu odrasla i otišla u svet. I uvek se vraćala. Bar svako leto. Provedem ovde dve – tri nedelje i posmatram. I pitam. I čitam.

Poslednjih godina vidim i čujem, i ne mogu da verujem, da ljudi naših generacija, moji nekadašnji drugari i ja, kao da nismo imali zajedničku prošlost. U toj bivšoj nam zemlji, koja je za mene još uvek i najbolja, svi su oni nekako bili ugroženi. Mađare su popreko gledali, Hrvati nisu smeli ne znaju ni sami šta, neke su kao još i tukli, nisam baš razumela zašto…

Slučajan izbor priče

Kao pripadnica nacionalne manjine u Srbiji mogu reći da zahvaljujući dosadašnjim zakonima o pravima i obavezama pripadnika nacionalnih manjina, prvenstveno mislim na pravo na jezik i pismo, nikada nisam imala problema, tako reći da bih se osećala drugorazredna u odnosu na većinski narod. Isto tako je bilo i u slučaju prava vaspitanja na jeziku nacionalne majine kojoj pripadam, sprovodjenju kulturnih manifestacija, itd. U zadnje vreme imam osećaj da se ova "politika" u odnosu na nacionalne manjine i sve ostale etničke zajednice menja u negativnom smislu i dominira manje razumevanje od strane vlasti što se tiče ostvarivanja prava na koje imaju pripadnici nacionalnih manjina i etničkihzajednica u Srbiji.


Ispričane priče

Pratite nas na

Pratite nas redovno na našoj Facebook strani

 

Pratite nas redovno na našem YouTube kanalu

Projekat podržala

Projekat je podržala Fondacija za otvoreno društvo, Srbija