Najbolje ocenjene priče

 

Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

MOJA PRIČA: JA PRIPADAM SVIM GRUPAMA LJUDI, JA SAM ČOVEK SA VELIKO 'Č'. TKAO SE IZJAŠNJAVAM OD SVOJE 16. GODINE, A PRIČA ZAPOČINJE NEGDE OD MOJE 8-9-TE GODINE ŽIVOTA, KADA SAM SASVIM SLUČAJNO POVREDILA SVOG OCA, KOJI ČAK NIJE NI BIO PRISUTAN. TADA SAM POČELA DA RAZMIŠLJAM O TOME KAKO DA SE DEKLARIŠEM DA BIH ŠTO VIŠE LJUDI POŠTOVALA. SETILA SAM SE DA JE MOJA RODBINA VEOMA RAZNOLIKA PO NACIONALNOSTIMA, A DA SU SE SVI VENČALI I RAĐALI DECU IZ LJUBAVI. PA AKO IM U TOME NIJE RAZLIKA PREDSTAVLJALA PREPREKU, ONDA ZAŠTO BI MENI BILO ŠT APREDSTAVLAJLO PREPREKU DA SE SA SVIM LJUDIMA SVET AOSEĆAM BLISKOM? I TAKO, JA SAM NEOPREDELJENA, ZAPRAVO OPREDELJUJEM SE DA SAM ČOVEK SA VELIKO 'Č'. NAŽALOST, U PONUĐENIM REŠENJIMA NEMA TOGA NA SPISKU. SVEJEDNO, NEOPREDELJENA SAM I TO JE DRUGIM REČIMA ISTO TO. ZA MENE POSTOJI IKS MILIJARDI JEDNAKIH LJUDI, ODNOSNO, IKS MILIJARDI JEDINKI KOJI IMAJU SVOJE IME I PREZIME. SVE RAZLIKE POTIČU OD SPOLJAŠNJIH USLOVA ŽIVOTA. SVI LJUDI IMAJU OSEĆANJA I SAOSEĆANJA, KAO I SAMOOSEĆANJA. AKO TO POŠTUJEMO KAO SVOJA OSEĆANJA, SAOSEĆANJA I SAMOOSEĆANJA, ONDA SMO OSTVARILI NAJVIŠE ŠTO SMO MOGLI ZA SVE NAS.


Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

Pitao me je novinar iz Slovačke: "Pošto si ti Slovakinja a tvoj suprug Mađar, šta će biti vaša deca?" Odgovori jednostavno: "Evropljani." Život ipak nije tako jednostavan. Jer manjinske zajednice imaju prava a da bi se pozivao na ta prava, moraš da se izjasniš kom jatu pripadaš. A šta ako pripadaš i slovačkom, mađarskom?  Kao  pripadnici manjinske zajednice upravo ta pripadnost predstavlja breme i zadovoljstvo. Zadovoljstvo se ogleda u tome što znam da moja deca razumeju, pomalo i pričaju i “drugi” jezik: slovački. Breme osetim kada shvatim da se neki ljudi prema manjinama  odnose kao prema drugorazrednim ljudima. Država na neki način podržava stvaranje slike o "drugorazrednosti" tih “nekih”. A oni ustvari samo žele da koriste osnovna ljudska prava na upotrebu maternjeg jezika, što im država garantuje.Službena upotreba manjinskih jezika? Pričate o pravu da u ličnoj karti ime i prezime pišem na maternjem jeziku (svaka čast MUP-u!) a da tu istu ličnu kartu ne mogu da iskoristim za elektronsku registraciju firme, jer, bože moj, u APR-u su prevideli potrebu kompatibilnosti sistema MUP-a, APR-a i slično? Bez "izvinite" dobijate: "Morate da se prijavite na šalteru, naš sistem ne podržava  ličnu kartu u kojoj je ime i prezime napisano drugim jezikom."


Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

Moja priča je počela dovoljno davno da me niko nije pitao šta sam, od kojih sam i čija sam osim da sam mamina i tatina. Onda je došlo neko vreme kad je bilo bitno jesi li Hrvat. Nisam bila. Ali očigledno neki ljudi jesu, jer sam gledala kako odlaze i moju baku kako plače jer joj odlazi drugarica i komšinica. Onda je opet došlo to neko vreme kada nisam razmišljala čija sam. Slavili smo uvek oba Božića, oba Uskrsa i ja sam bila srećna. Kod bake su govorili jezik koji nisam razumela. Baka kaže da sam je još kao mala uvredila, jer sam joj rekla da ružno govori, pa su prestali da me uče. Oprostila mi je što sam joj to rekla, ali nikad nije zaboravila. I podsećali su me tu i tamo na to, ali mene nije bilo briga. A onda sam malo odrasla.

Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

Rođen sam u selu u kojem je većinsko stanovništvo rumunskog porekla. Školu sam pohađao na rumunskom. Drago mi je što postoje škole na rumunskom i na drugim maternjim jezicima, bilo bi šteta da ga ne znam i da drugi u školi ne uče svoj maternji jezik. Možda ne bi bilo loše da postoji i predmet - jezik sredine ili tako nešto, i to ne samo u školi već i neki besplatni kursevi za građane, da znamo više o ljudima s kojima delimo Vojvodinu.

Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

Iako sam odrastala u sredini u kojoj se ne govori rumunski jezik, naučila sam ga u užoj i široj porodici. I drago mi je zbog toga, jer imam više mogućnosti kad je reč o obrazovanju i poslu. Iako mi je maternji jezik rumunski, ne osećam se kao pripadnica rumunske nacionalne manjine (ni ne volim taj naziv - manjina), već kao Vojvođanka, jer me to asocira na ovu našu divnu sredinu u kojoj su isprepleteni različiti jezici i kulture. Volim jezike i volim da čujem različite jezike na ulici, da pokušam da ih prepoznam i da se zapitam odakle su došli ljudi koji ih govore i koja je njihova priča.


Slučajan izbor priče

Rođen sam u selu u kojem je većinsko stanovništvo rumunskog porekla. Školu sam pohađao na rumunskom. Drago mi je što postoje škole na rumunskom i na drugim maternjim jezicima, bilo bi šteta da ga ne znam i da drugi u školi ne uče svoj maternji jezik. Možda ne bi bilo loše da postoji i predmet - jezik sredine ili tako nešto, i to ne samo u školi već i neki besplatni kursevi za građane, da znamo više o ljudima s kojima delimo Vojvodinu.

Opširnije...

Ispričane priče

Pratite nas na

Pratite nas redovno na našoj Facebook strani

 

Pratite nas redovno na našem YouTube kanalu

Projekat podržala

Projekat je podržala Fondacija za otvoreno društvo, Srbija