Najbolje ocenjene priče

 

Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

Nikada neću zaboraviiti 7. razred osnovne škole... ja slušam Punk jedina u odeljenju, potpisujem se kao Bathory, imam crvene pramenove, i mindjuše neke freak, i svi znaju da se ja drogiram i da sam narkomanka... samo eto nikako ja da to skontam da se drogiram ili šta već. Šta ti je predrasuda... a ima mnogo takvih slučajeva.


Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

Kad sam bio mali, živeo sam u malom mestu i kad god bih hteo da se igram sa decom iz druge ulice oni su me odbijali jer nisam iz "njihovog kraja". Posle sam se odselio u veći grad, ali su me tamo stalno podsećali na to odakle sam. Posle toga sam prešao u još veći grad i tamo su me često pitali kada ću da se vratim u prethodni grad. Šta ti je "geografija"... Ima li kraja?


Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

Rusin sam i oženio sam se Rusinkom. Živimo u Novom Sadu i hteli smo da venčanje bude izvedeno na rusinskom jeziku. Rusinski je jedan od službenih jezika u Novom Sadu, pored srpskog, mađarskog i slovačkog. Kad smo kod matičara zatražili da venčanje bude na rusinskom rečeno nam je prvo da to ne može, a kad smo pitali kako ne može kad je rusinski jezik u službenoj upotrebi rečeno nam je da ipak može, ali tako što će se morati angažovati prevodilac. Upozoreni smo da u tom slučaju nećemo biti u mogućnosti da biramo datum venčanja i da neće postojati mogućnost izlaska matičara na "teren". Nama je to bilo smešno i ponižavajuće. Mi znamo srpski, a Grad Novi Sad ne zna rusinski...


Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

Nekada je nas, Mađara, bilo puno više u Novom Sadu. U mom razredu je bilo više od dvadeset đaka, a pored moje škole, mađarskih razreda je bilo u još pet škola. Sada se, u Novom Sadu, nastava na mađarskom izvodi u samo 3 škole, a sve je manje učenika. Tužno je to, nestali su neki svetovi.


Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

Živim u mešovitom rumunsko-srpskom selu. Kao deca, igrali smo se na ulici i govorili oba jezika. Većina starijih meštana srpske nacionalnosti zna rumunski. Mlađi, nažalost, ne. Jedan moj komšija, srpske nacionalnosti, dobio je posao vozača kamiona za jednu firmu koja prevozi robu širom Rumunije, i dalje na istok, zato što zna rumunski. Naučio je jezik uz igru, uz priču, uz druženje, uz međusobno uvažavanje. Mlađe generacije nisu svesne šta gube time što nisu zainteresovane da uče druge jezike. A imaju mogućnost.


Slučajan izbor priče

Ispričati priču o sopstvenom iskustvu "manjine" kad živite u gradu i državi u kojoj ste, etnički, pripadnik većinskog naroda, nije baš jednostavno. Stoga je najbolje da krenem na starinski način, pričajući priču koja "otkucava" vreme, baš onako kako se, u Trogirskom porodilištu čula zvonjava zvona sa Katedrale majstora Radovana u vreme kada me je mama donela na svet...

Opširnije...

Ispričane priče

Pratite nas na

Pratite nas redovno na našoj Facebook strani

 

Pratite nas redovno na našem YouTube kanalu

Projekat podržala

Projekat je podržala Fondacija za otvoreno društvo, Srbija