Najbolje ocenjene priče

 

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Jednom prilikom sam sedeo u Dunavskom Parku, sam na klupi, cisto da uhvatim predaha posle posla, pred Liniju koja me vozi kuci, pored mene je prosla grupa ljudi srednjih godina koja je na osnovu predrasude ostavila 20 dinara ispred mene. A da... ja sam kako neki kazu cigan...


Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Kao pripadnica rumunske nacionalne manjine od rođenja sam živela u mešovitoj sredini gde su se govorili rumunski i srpski jezik. Kao  učenica osnovne škole u tom mestu, sa svojim školskim drugovima i drugaricama zajedno smo učestvovali na raznim školskim i vanškolskim aktivnostima gde smo zajednički pripremali aktivnosti na oba jezika. Veoma mi je bilo interesantno kada se u školi uveo kao predmet Rumunski jezik kao jezik društvenesredine. Moji školski drugovi srpske nacionalnosti su tada učili rumunski jezik, pa su se uključili i u aktivnosti koje smo imali na rumunskom jeziku. Na priredbama smo zajedno recitovali pesme na oba jezika i igrali folklor. Sada u školama više ne postoji predmet Jezik društvene sredine i mislim da je to veliki nedostatak, kada je reč o višejezičnim sredinama.


Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Rodjena sam pre 21. godinu u mešovitom braku. Otac mi je iz Banata, a majka rumunka iz Rumunije. Od rodjenja živim u rodnom mestu, koje je jedno od retkih mesta u kojoj većinu stanovnika čine pripadnici rumunske nacionalne manjine. Udata sam, muž je srbin, rumunskog i slovenackog porekla. U ostalom takvi su nam brakovi u našoj lepoj Vojvodini, multinacionalni, tolerantni i prelepi!


Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna

Slovakinja sam, rođena u Srbiji. Moji preci su Slovaci. Govorim oba jezika. Moj odnos sa matičnom zemljom je nešto bliži, zbog jezika i rodbine. Ali, moja domovina je Srbija, oduvek bila i biće. Druge domovine nemam. I tu je problem. Aktivna sam na društvenim mrežama, naročito na FB. Smatrala sam da imam pravo da kritikujem negativne pojave i trendove u mojoj državi, kao i svaki drugi njen građanin. Na neke pojave stavila sam kritičke komentare i doživela veoma neprijatna iskustva. Moje ime ukazuje na moju pripadnost slovačkoj nacionalnosti, te sam dobila razne odgovore, počevši od: "Šta se ti mešaš, kada se ne razumeš!" (jedan od najblažih), pa sve do: "Kurvo Slovačka, marš u Slovačku, nauči ćirilicu!" U šoku, ljuta, odgovorila sam na ćirilici (bez greške), da nema potrebe za takvim rečnikom, da sam ja državljanin ove zemlje, da su moji koreni ovde duže od 270 godina, da su moji preci ginuli za ovu zemlju i da ne moram da dokazujem lojalnost svojoj domovini. Niko nije stao u moju odbranu na FB. Osećam se kao građanin drugog reda, kao neko ko treba da ćuti i nema pravo da izrazi svoje mišljenje. Razočarana, stavila sam sebe u neku vrstu autocenzure. Sada ćutim.


Strana 1 od 12

Slučajan izbor priče

Kad sam bio mali, živeo sam u malom mestu i kad god bih hteo da se igram sa decom iz druge ulice oni su me odbijali jer nisam iz "njihovog kraja". Posle sam se odselio u veći grad, ali su me tamo stalno podsećali na to odakle sam. Posle toga sam prešao u još veći grad i tamo su me često pitali kada ću da se vratim u prethodni grad. Šta ti je "geografija"... Ima li kraja?


Ispričane priče

Pratite nas na

Pratite nas redovno na našoj Facebook strani

 

Pratite nas redovno na našem YouTube kanalu

Projekat podržala

Projekat je podržala Fondacija za otvoreno društvo, Srbija