Priče

 

I jedni i drugi

Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
 

Iz jednog sam vojvođanskog mesta. Mama mi je Mađarica. Tata Hrvat, Hercegovac, komunista. Muževljevo mi je prezime nemačko. Posebno sam osetljiva na pitanje Jevreja i Holokaust.

Dobro sam se osećala kao Jugoslovenka. Ali, zbog odmazde nad mladim Mađarima po oslobođenju našeg mesta 1944. godine osećam kolektivnu jugoslovensku i komunističku (po tati) odgovornost, ali se osećam i kao kolektivna žrtva (po mami). Osećam i kolektivnu odgovornost zbog mađarskog i nemačkog dela sebe, zbog stradanja Jevreja.

Raspadom Jugoslavije ostala sam bez moje domovine.

Sada živim u jednoj drugoj zemlji. Čak blizu jednog bivšeg koncentracionog logora u Drugom svetskom ratu. Mažda mi je ovde nekako lakše. Ne osećam kolektivnu odgovornost. Ovde je samo moja sadašnjost.


Slučajan izbor priče

Da li je stvarno važno da se izjasnim da li sam Slovakinja, ili Srpkinja ili Jugoslovenka? - pita me uvek drugarica kada diskutujemo o manjinskim pravima, o stečenim pravima, o identitetu. Isto pitanje mi je postavila pre neki dan kada smo čule vest da su doneli neki novi pravilnik na nivou države koji ne prepoznaje manje razrede u školama, više neće biti izuzetaka da se formiraju manje u školama a to će se najviše odraziti na tzv manjinske razrede. Zar je važno šta sam po nacionalnosti?! Više me nervira tvoja priča o identitetu, drugarice! - kaže mi ona a ja ostajem bez odgovora.


Ispričane priče

Pratite nas na

Pratite nas redovno na našoj Facebook strani

 

Pratite nas redovno na našem YouTube kanalu

Projekat podržala

Projekat je podržala Fondacija za otvoreno društvo, Srbija