Priče

 

Ne prepoznajem ni svoje selo, ni svoje ljude...

Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
 

Ne prepoznajem ni svoje selo, ni svoje ljude.

U jednom vojvođanskom selu rođena sam davne 1954. godine, tu odrasla i otišla u svet. I uvek se vraćala. Bar svako leto. Provedem ovde dve – tri nedelje i posmatram. I pitam. I čitam.

Poslednjih godina vidim i čujem, i ne mogu da verujem, da ljudi naših generacija, moji nekadašnji drugari i ja, kao da nismo imali zajedničku prošlost. U toj bivšoj nam zemlji, koja je za mene još uvek i najbolja, svi su oni nekako bili ugroženi. Mađare su popreko gledali, Hrvati nisu smeli ne znaju ni sami šta, neke su kao još i tukli, nisam baš razumela zašto…

A sama sam svedočila tom vremenu. I tada sam znala i slušati i gledati. Da li je ta “demokratija” i ta “sloboda” pomutila pamet ljudima?! Pa ni sami sebi ne veruju? Ili prosto ima previše te nacionalističke i antijugoslovenske propagande?

Više ne prepoznajem ni svoje selo, ni svoje ljude!


Slučajan izbor priče

Manjinska prava su ugrožena već decenijama. To se vidi u zapošljavanju, u izboru vodećih ljudi u mesnim zajednicama, lokanim samoupravama, pokrajinskim i republičkim institucijama. A to ima direktne posledice na kvaliet života, jer često iako si možda dobar stručnjak u nekoj oblasti, neće te zaposliti ili imenovati na funkciju, jer nisi "njihov". Nacionalistički porivi su sve vidljiviji, a čovek je sve nevidljiviji. Nacionalizam je prisutan od kraja 80.tih godina, odnosno devedsetih. I buja. Baš tih devedesetih, kada su u Vojvodinu počeli da dolaze izbeglice, mom tati, do tada poštovanom, vrednom, kulturnom, nagradjivanom čoveku, su fekalijama kuću "ofarbali". Da li onda mogu da se osećam bezbedno u svom selu, jer i posle svih tih godina, nacionalizam je prisutan. Sve prisutniji. Baš kao i s kraja 80. godina kada sam postao šef mašinske radionice u jednoj poljoprivrednoj zadruzi. "Zar baš Madjar da nam bude šef?!", čuo sam da govore moje kolege... A ja pitam: "Zar baš uvek da moram dva puta da razmislim da li mogu glasno da pričam na svom maternjem jeziku...?"


Ispričane priče

Pratite nas na

Pratite nas redovno na našoj Facebook strani

 

Pratite nas redovno na našem YouTube kanalu

Projekat podržala

Projekat je podržala Fondacija za otvoreno društvo, Srbija