Priče

 

Slovakinja sam, rođena u Srbiji...

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna
 

Slovakinja sam, rođena u Srbiji. Moji preci su Slovaci. Govorim oba jezika. Moj odnos sa matičnom zemljom je nešto bliži, zbog jezika i rodbine. Ali, moja domovina je Srbija, oduvek bila i biće. Druge domovine nemam. I tu je problem. Aktivna sam na društvenim mrežama, naročito na FB. Smatrala sam da imam pravo da kritikujem negativne pojave i trendove u mojoj državi, kao i svaki drugi njen građanin. Na neke pojave stavila sam kritičke komentare i doživela veoma neprijatna iskustva. Moje ime ukazuje na moju pripadnost slovačkoj nacionalnosti, te sam dobila razne odgovore, počevši od: "Šta se ti mešaš, kada se ne razumeš!" (jedan od najblažih), pa sve do: "Kurvo Slovačka, marš u Slovačku, nauči ćirilicu!" U šoku, ljuta, odgovorila sam na ćirilici (bez greške), da nema potrebe za takvim rečnikom, da sam ja državljanin ove zemlje, da su moji koreni ovde duže od 270 godina, da su moji preci ginuli za ovu zemlju i da ne moram da dokazujem lojalnost svojoj domovini. Niko nije stao u moju odbranu na FB. Osećam se kao građanin drugog reda, kao neko ko treba da ćuti i nema pravo da izrazi svoje mišljenje. Razočarana, stavila sam sebe u neku vrstu autocenzure. Sada ćutim.


Slučajan izbor priče

Krajem 2017. godine u Novom Sadu bila je upriličena međunarodna konferencija na temu Interkulturalnost u obrazovanju. S obzirom na koncept konferencije svi aktivni učesnici imali su mogućnost da izlaganja održe na svojim maternjim jezicima. Prisustvujući na jednoj od prezentacija koja je bila na mađarskom jeziku, a u okviru koje je sprovedena kvalitativno-komparativna analiza upotrebe pojma "bagrem" u mađarskom i srpskom umetničkom stvaralaštvu, uvidela sam da je upravo pomenuta prezentacija izvrstan primer pogrešnog razumevanja interkulturalnosti. Naime, svi oni koji su pratili dotično izlaganje, a koji ne znaju mađarski jezik, nisu mogli da razumeju svrhu sprovedenog istraživanja, osim da putem PowerPoint prezentacije u osnovnim crtama vide o čemu je reč. Pitanje koje mi se tom prilikom nametnulo je sledeće: Da li je zaista zarad afirmacije interkulturalnosti od koristi koliko se mađarski i srpski umetnici u svom stvaralaštvu bave bagremom?! Da li je moguće da uvažena profesorka sa Departmana za hungarologiju na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu nije imala potrebu da upravo u okviru pomenute konferencije skrene pažnju stručnoj i široj javnosti na to u kolikoj meri je relevantno uspostavljanje i negovanje interkulturalnosti, a putem nadogradnje postojećih ili kreiranja posve novih obrazovnih strategija? Izostanak simultanog prevoda u ovom slučaju predstavljao je i predstavlja najmanji problem.


Ispričane priče

Pratite nas na

Pratite nas redovno na našoj Facebook strani

 

Pratite nas redovno na našem YouTube kanalu

Projekat podržala

Projekat je podržala Fondacija za otvoreno društvo, Srbija