Priče

 

Meternji jezik...

Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
 

Moja priča je počela dovoljno davno da me niko nije pitao šta sam, od kojih sam i čija sam osim da sam mamina i tatina. Onda je došlo neko vreme kad je bilo bitno jesi li Hrvat. Nisam bila. Ali očigledno neki ljudi jesu, jer sam gledala kako odlaze i moju baku kako plače jer joj odlazi drugarica i komšinica. Onda je opet došlo to neko vreme kada nisam razmišljala čija sam. Slavili smo uvek oba Božića, oba Uskrsa i ja sam bila srećna. Kod bake su govorili jezik koji nisam razumela. Baka kaže da sam je još kao mala uvredila, jer sam joj rekla da ružno govori, pa su prestali da me uče. Oprostila mi je što sam joj to rekla, ali nikad nije zaboravila. I podsećali su me tu i tamo na to, ali mene nije bilo briga. A onda sam malo odrasla.

Deo "Ravangrada" sam postala kao dete, ali tada mi je bilo bitno sačuvati samopozudanje i progurati se kroz osnovnu. Dok sam stigla do srednje škole, puno je toga postalo bitno. Puno novih pitanja se pojavilo. I onda sam kao 16-godišnjakinja otišla prvi put u Švajcarsku gde su me pitali ko sam? Šetala sam sasvim drugim predelom i razmišljala o gradu iz kog dolazim. Shvatila sam da mi mama nije Srpkinja. Shvatila sam da ni tata baš nije 100% Srbin. Pa šta sam onda ja?

Kada sam se drugi put vratila u Švajcarsku kao deo emPower priče, pitali su me da li ja govorim svoj maternji jezik? Moj odgovor je bio, pa naravno da ga govorim. Kako sam završila školu ako ne govorim svoj maternji jezik. Ali onda sam se setila da ja govorim srpski. Ali moja mama nije Srpkinja. Moja mama je Mađarica. Ja ne govorim Mađarski. Jedva znam pozdraviti i zatražiti nešto za jelo. Ja ne govorim maternji jezik. Na svoju žalost, iako sam kasnije pokušala da ga naučim, nisam uspela. Sada imam kćer i stalno podsećam svoju majku da joj što više priča na Mađarskom. Moja baka je još živa i ima isti zadatak.

Sebe sada vidim kao Vojvođanku, jer mi to najbolje opisuje šarenilo koje nosim u sebi, iako sam jezično siromašnija od onoga što sam mogla poneti sa sobom u svet.


Slučajan izbor priče

Kao mali,nisamo mogao da shvatim kad mi neko kaže da je ulica varka.Tako sam se godinama prepuštao čarima ulice,droge,kriminala.Preležao zatvorske kazne.I sad,imam novac,ali nemam život.Svake noći plačem u uglu sobe,jer se osjećam usamljeno i izdano.Psihički sam ne stabilan.Treba mi neko tko će me  zagrliti i reći mi da će sve da bude uredu.Djeco,poštujte,slušajte i volite svoje roditelje.Ulica je varka.


Ispričane priče

Pratite nas na

Pratite nas redovno na našoj Facebook strani

 

Pratite nas redovno na našem YouTube kanalu

Projekat podržala

Projekat je podržala Fondacija za otvoreno društvo, Srbija