Priče

 

Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

Iz jednog sam vojvođanskog mesta. Mama mi je Mađarica. Tata Hrvat, Hercegovac, komunista. Muževljevo mi je prezime nemačko. Posebno sam osetljiva na pitanje Jevreja i Holokaust.

Dobro sam se osećala kao Jugoslovenka. Ali, zbog odmazde nad mladim Mađarima po oslobođenju našeg mesta 1944. godine osećam kolektivnu jugoslovensku i komunističku (po tati) odgovornost, ali se osećam i kao kolektivna žrtva (po mami). Osećam i kolektivnu odgovornost zbog mađarskog i nemačkog dela sebe, zbog stradanja Jevreja.

Raspadom Jugoslavije ostala sam bez moje domovine.

Sada živim u jednoj drugoj zemlji. Čak blizu jednog bivšeg koncentracionog logora u Drugom svetskom ratu. Mažda mi je ovde nekako lakše. Ne osećam kolektivnu odgovornost. Ovde je samo moja sadašnjost.


Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

Pre dva dana u Novom Sadu su prebijena dva mlada Albanca, jer su na ulici govorili albanski.
Jedno su zakoni i političke priče o toleranciji, a sasvim drugo je realnost.
Toliko o "Srpskoj Atini" i "Evropskoj prestonici kulture".


Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

Malo mi je 200 reči! Želela bih da se zovem X Y, ime X a prezime Y!


Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

Moja su dva pradede poginula još u Prvom svetskom ratu. Druga dva pradede su u Drugom svetskom ratu bili jedan u nemačkom a drugi u mađarskom zarobljeništvu. Moj je jedan deda u tom Drugom, bio premlad za učešće u ratu, ali onaj drugi deda me kopka...

Strana 1 od 12

Slučajan izbor priče

Pitao me je novinar iz Slovačke: "Pošto si ti Slovakinja a tvoj suprug Mađar, šta će biti vaša deca?" Odgovori jednostavno: "Evropljani." Život ipak nije tako jednostavan. Jer manjinske zajednice imaju prava a da bi se pozivao na ta prava, moraš da se izjasniš kom jatu pripadaš. A šta ako pripadaš i slovačkom, mađarskom?  Kao  pripadnici manjinske zajednice upravo ta pripadnost predstavlja breme i zadovoljstvo. Zadovoljstvo se ogleda u tome što znam da moja deca razumeju, pomalo i pričaju i “drugi” jezik: slovački. Breme osetim kada shvatim da se neki ljudi prema manjinama  odnose kao prema drugorazrednim ljudima. Država na neki način podržava stvaranje slike o "drugorazrednosti" tih “nekih”. A oni ustvari samo žele da koriste osnovna ljudska prava na upotrebu maternjeg jezika, što im država garantuje.Službena upotreba manjinskih jezika? Pričate o pravu da u ličnoj karti ime i prezime pišem na maternjem jeziku (svaka čast MUP-u!) a da tu istu ličnu kartu ne mogu da iskoristim za elektronsku registraciju firme, jer, bože moj, u APR-u su prevideli potrebu kompatibilnosti sistema MUP-a, APR-a i slično? Bez "izvinite" dobijate: "Morate da se prijavite na šalteru, naš sistem ne podržava  ličnu kartu u kojoj je ime i prezime napisano drugim jezikom."


Ispričane priče

Pratite nas na

Pratite nas redovno na našoj Facebook strani

 

Pratite nas redovno na našem YouTube kanalu

Projekat podržala

Projekat je podržala Fondacija za otvoreno društvo, Srbija