Priče

 

Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

Iz jednog sam vojvođanskog mesta. Mama mi je Mađarica. Tata Hrvat, Hercegovac, komunista. Muževljevo mi je prezime nemačko. Posebno sam osetljiva na pitanje Jevreja i Holokaust.

Dobro sam se osećala kao Jugoslovenka. Ali, zbog odmazde nad mladim Mađarima po oslobođenju našeg mesta 1944. godine osećam kolektivnu jugoslovensku i komunističku (po tati) odgovornost, ali se osećam i kao kolektivna žrtva (po mami). Osećam i kolektivnu odgovornost zbog mađarskog i nemačkog dela sebe, zbog stradanja Jevreja.

Raspadom Jugoslavije ostala sam bez moje domovine.

Sada živim u jednoj drugoj zemlji. Čak blizu jednog bivšeg koncentracionog logora u Drugom svetskom ratu. Mažda mi je ovde nekako lakše. Ne osećam kolektivnu odgovornost. Ovde je samo moja sadašnjost.


Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

Pre dva dana u Novom Sadu su prebijena dva mlada Albanca, jer su na ulici govorili albanski.
Jedno su zakoni i političke priče o toleranciji, a sasvim drugo je realnost.
Toliko o "Srpskoj Atini" i "Evropskoj prestonici kulture".


Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

Malo mi je 200 reči! Želela bih da se zovem X Y, ime X a prezime Y!


Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

Moja su dva pradede poginula još u Prvom svetskom ratu. Druga dva pradede su u Drugom svetskom ratu bili jedan u nemačkom a drugi u mađarskom zarobljeništvu. Moj je jedan deda u tom Drugom, bio premlad za učešće u ratu, ali onaj drugi deda me kopka...

Strana 1 od 12

Slučajan izbor priče

Živim u Bačkom Petrovcu skoro dvadeset godina i po nacionalnosti sam Slovak. Veoma sam ponosan na svoje poreklo. Poslednjih nekoliko godina mnogo Slovaka iz Srbije ili bolje rečeno iz Vojvodine se puno sele u inostranstvo, pre svega u Slovačku - neki odlaze još kao mladi ljudi u srednje škole i na fakultete a većinom onda ostaju i tamo da rade. Upravo sve ovo je razlog, zbog kojeg sam ostao ovde - želim da se borim za opstanak ove države, za to, da ljudi prestanu da se sele i da postanu svesni toga, da u ovoj državi ima nade i da za sve postoji rešenje. Trebalo bi da naučimo, da se posle svakog pada treba podići i boriti se i da nikad ne treba odustati. Treba misliti pozitivno, verovati, raditi na promenama, na samome sebi i  onda će u životu sve biti onako kako treba.


Ispričane priče

Pratite nas na

Pratite nas redovno na našoj Facebook strani

 

Pratite nas redovno na našem YouTube kanalu

Projekat podržala

Projekat je podržala Fondacija za otvoreno društvo, Srbija