Ispričaj
svoju
priču

Slučajan izbor priče

Pitao me je novinar iz Slovačke: "Pošto si ti Slovakinja a tvoj suprug Mađar, šta će biti vaša deca?" Odgovori jednostavno: "Evropljani." Život ipak nije tako jednostavan. Jer manjinske zajednice imaju prava a da bi se pozivao na ta prava, moraš da se izjasniš kom jatu pripadaš. A šta ako pripadaš i slovačkom, mađarskom?  Kao  pripadnici manjinske zajednice upravo ta pripadnost predstavlja breme i zadovoljstvo. Zadovoljstvo se ogleda u tome što znam da moja deca razumeju, pomalo i pričaju i “drugi” jezik: slovački. Breme osetim kada shvatim da se neki ljudi prema manjinama  odnose kao prema drugorazrednim ljudima. Država na neki način podržava stvaranje slike o "drugorazrednosti" tih “nekih”. A oni ustvari samo žele da koriste osnovna ljudska prava na upotrebu maternjeg jezika, što im država garantuje.Službena upotreba manjinskih jezika? Pričate o pravu da u ličnoj karti ime i prezime pišem na maternjem jeziku (svaka čast MUP-u!) a da tu istu ličnu kartu ne mogu da iskoristim za elektronsku registraciju firme, jer, bože moj, u APR-u su prevideli potrebu kompatibilnosti sistema MUP-a, APR-a i slično? Bez "izvinite" dobijate: "Morate da se prijavite na šalteru, naš sistem ne podržava  ličnu kartu u kojoj je ime i prezime napisano drugim jezikom."


Ispričane priče

Pratite nas na

Pratite nas redovno na našoj Facebook strani

 

Pratite nas redovno na našem YouTube kanalu

Projekat podržala

Projekat je podržala Fondacija za otvoreno društvo, Srbija