Ispričaj
svoju
priču

Slučajan izbor priče

Dok je rat tutnjao tamo negde mi smo bili mladi. Ona je bila iz Sarajeva, i stigla bez roditelja u Novi Sad kod prijatelja svojih roditelja, da završi srednju školu.  I ja sam dolazio do Novog Sada iz malog mesta pored, kod prijatelja, i sreo sam je takoreći slučajno. Tada se govorilo da smo se "smuvali". To su bili divni dani, mladost i ljubav. Posle par meseci bližio se kraj srednje, i trebalo je kretati na fakultet. Ona je krenula na studije u jednu pravoslavnu zemlju, a ja u jednu katoličku. Dopisivali smo se i sve je izgledalo kao da smo i dalje zajedno. A onda smo se jednog raspusta sreli i ona mi je rekla da želi da njena deca budu pravoslavna i da zato moram da se krstim u pravoslavnoj crkvi. Voleo sam je i pristao da odemo do pravoslavnog sveštenika. Već sam bio kršten u katoličkoj crkvi, ali popa mi je objašnjavao da se to ne priznaje, i da mora sve ispočetka. Nije mi bilo stalo do krštenice, bilo mi je stalo do nje. Ipak, osećao sam se kao da me oni ne priznaju. Rekao sam joj da postoji građanski brak. Ona mi je rekla da je to greh pred Bogom. Nije mi bilo stalo do krštenice, kako pravoslavne tako ni katoličke, a shvatio sam da mi nije stalo ni do osobe koja će me prihvatiti tek kad na mene nalepi nevažnu etiketu. Ona je i dalje tamo daleko, a ja sam ovde. Ona nije u grehu, a nismo u ljubavi...


Ispričane priče

Pratite nas na

Pratite nas redovno na našoj Facebook strani

 

Pratite nas redovno na našem YouTube kanalu

Projekat podržala

Projekat je podržala Fondacija za otvoreno društvo, Srbija