Ispričaj
svoju
priču

Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

Osnovna ideja projekta Forum za interkulturalnost (Ispričaj svoju priču) je da se, putem specijalizovanog internet portala, otvori prostor za lična iskustava pripadnika različitih manjinskih zajednica.

Cilj je da se iz perspektive ličnih priča građanima približe osećanja pripadnika manjinskih zajednica, njihova (auto)percepcija, njihovo razumevanje sebe u ambijentu većinske kulture, dakle, njihov doživljaj društva u kojem žive.

Lične priče su važne jer daju uvid u subjektivne doživljaje građana, pripadnika manjinskih zajednica i uvek su istinitije, životnije i stvarnije od bilo kakvih "zvaničnih" formulacija.

Smatramo da je pokretanje ovog, u našem prostoru jedinstvenog, portala (uz podršku Fondacije za otvoreno društvo, Srbija) dobar način da svi zajedno dobijemo jasan uvid u drugu, ličnu stranu života pripadnika manjinskih zajednica, što će rezultirati boljim međusobnim razumevanjem, prepoznavanjem zajedničkih problema i boljom komunikacijom.

Zato, ispričaj i ti svoju priču...

Aleksandra Đurić Bosnić
Koordinatorka Projekta

Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

I jedni i drugi

Iz jednog sam vojvođanskog mesta. Mama mi je Mađarica. Tata Hrvat, Hercegovac, komunista. Muževljevo mi je prezime nemačko. Posebno sam osetljiva na pitanje Jevreja i Holokaust.

Dobro sam se osećala kao Jugoslovenka. Ali, zbog odmazde nad mladim Mađarima po oslobođenju našeg mesta 1944. godine osećam kolektivnu jugoslovensku i komunističku (po tati) odgovornost, ali se osećam i kao kolektivna žrtva (po mami). Osećam i kolektivnu odgovornost zbog mađarskog i nemačkog dela sebe, zbog stradanja Jevreja.

Raspadom Jugoslavije ostala sam bez moje domovine.

Sada živim u jednoj drugoj zemlji. Čak blizu jednog bivšeg koncentracionog logora u Drugom svetskom ratu. Mažda mi je ovde nekako lakše. Ne osećam kolektivnu odgovornost. Ovde je samo moja sadašnjost.

Pre dva dana u Novom Sadu su prebijena dva mlada Albanca...

Pre dva dana u Novom Sadu su prebijena dva mlada Albanca, jer su na ulici govorili albanski.
Jedno su zakoni i političke priče o toleranciji, a sasvim drugo je realnost.
Toliko o "Srpskoj Atini" i "Evropskoj prestonici kulture".

Malo mi je 200 reči!

Malo mi je 200 reči! Želela bih da se zovem X Y, ime X a prezime Y!

Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna

Ispričaj svoju priču
Vaša anonimnost je u potpunosti zagarantovana. Ne prikupljamo nikakve informacije. Poruka se šalje redakciji bez podataka o tome ko je istu poslao. Nastojte da vaše ispovesti budu originalne. Trudite se da ispovesti budu gramatički i pravopisno korektne i da dužina priča ne prelazi 200 reči. Nemojte koristiti CAPS LOCK (sva velika slova).
 

Slučajan izbor priče

Iz jednog sam vojvođanskog mesta. Mama mi je Mađarica. Tata Hrvat, Hercegovac, komunista. Muževljevo mi je prezime nemačko. Posebno sam osetljiva na pitanje Jevreja i Holokaust.

Dobro sam se osećala kao Jugoslovenka. Ali, zbog odmazde nad mladim Mađarima po oslobođenju našeg mesta 1944. godine osećam kolektivnu jugoslovensku i komunističku (po tati) odgovornost, ali se osećam i kao kolektivna žrtva (po mami). Osećam i kolektivnu odgovornost zbog mađarskog i nemačkog dela sebe, zbog stradanja Jevreja.

Raspadom Jugoslavije ostala sam bez moje domovine.

Sada živim u jednoj drugoj zemlji. Čak blizu jednog bivšeg koncentracionog logora u Drugom svetskom ratu. Mažda mi je ovde nekako lakše. Ne osećam kolektivnu odgovornost. Ovde je samo moja sadašnjost.

Ispričane priče

Pratite nas na

Pratite nas redovno na našoj Facebook strani

 

 Pratite nas redovno na našem YouTube kanalu

Projekat podržala

Projekat je podržala Fondacija za otvoreno društvo, Srbija